Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
46
РАДОВАН САМАРЏИЋ
су боравили у 27 текија. Он несужњиво претерује саогпнтаваЈући да у Београду има 270 основних, 7 средњих и 9 богословсеих пшола, али да је било таквих школа сведоче и други путолисци који су пролазили кроз Београд. Браун је, на пример, запазио медресу Мехмеда Соколовића и пред н>ом „једног ђака у зеленсиј хал>ини, са четвртастим турбаном, који се разликовао од других у знак одликован>-а“. А тврђен>е Евлије Челебије да је београдски мула, Абдурахман ефендија, био веома учен човек и да је писао књиге дозвољава да се претпостави да је и у Београду, као и у другим већим турским градовима, постојало негован>е књижевности на турском језику. У шгсму песнику Александру Попу врло радознала и проницљива леди Монтетју истиче да је у Беохраду, „где, како она каже, владају грубе војничине“, наишла и на човека врло суптилне и богате источњачке културе, То је био њен домаћин, Ахмет-бег. „Његов отац, саопштава леди, био је велики паша и дао му је најфинију источњачку образованост. Савршено зна арапски и персиских и има изврстан рукопис, те га, због гога, по обичају зову ефендијом“. Задовољан својкм „лаким, спокојним и безбедним животом, он не тражи опасне почасти на Порти“. Леди је одушевљена његовим духом, његовом углађеношћу која надмашује манире многих отмених хришћана и његовим зналачким тумачењем арапских љубавних песама. „Он има врло добру библиотеку сваковрсних источњачких књита, завршава она, и каже ми да у њој проводи већи део живота".
Доласком Турака, старо српско становншптво Београда највећим делом је депортовано у Цариград где је, изшеђу Златгогх и Силивриских врата, основана Белшрадчмахала. Сиромашан и усамљен, придављен наметгша и кулуком, нови српски живаљ, који се постепено населио у Београду, бпо је, извесно, онај део београдског становништва чији је положај под Турцима био најмучнији. Док су Дубровчани несметано трговали као султанови вазали и штићеници и док су Грци, Јермени и ЈевреЈи увек могли да златош утоле турску похлепу и измишљену срџбу, Срби су морали да кулуком изграђују градске бедеме и мостове; они су посматрали призор рушења њихових хдркава од којих су грађени каравансараји и џамиЈе, а пред њиховим очима спаљене су мошти онога човека који им Је бмо симбол некадашње велзтчине и независности. Њихова црква св. Мх-гхаила, подигнута у предграђу поред Саве, била Је мала и сиромашна. Она „има трхг одељења“, забележио Је 1578 г. немачки протестант Герлах. И он опмсуЈе ову храђевину део по део, њен олтар са