Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

незаконити син дубровачког властелина Федерика Гундулића; слова је приредио „кнез Радшпа Дмитровић", који је умро пре но што је започет рад на штаошању, а текст је удесио јеромонах Макарије „од манастира званог Мркшина црква који је близу Црне Горе“. У поговору овог јеванђел>а, штампаним крупним словима за која Љ. Стојановић претпоставља да немају никакве везе са Млецима и да су резана у самом Беогрду, каже се: „Ја Христу раб, Радиша Дмитровић, потежих. .. написати ову душеспасну књигу четвороблаговестије... и не поштедех од мога богоданог имања док не саставих слова на типарима, али изненада приде ужасни час смрти, и узе дух моЈ, и по смрти мојој оставих ове форме у дому мојем“. У продужењу овог поговора саопштава се да је по смрти кнеза Радише узео ове „форме“ и пренео у свој дом Тро Јан Гундулић, „од великог града Дубровника“, који је и почео и заврппго ово јеванћеље. Књита је завршена 4 августа 1552. НиЈе случајан ни дубровачки увоз ћирилских литургиских књига у нашу земљу, као ни чињеница да Је први београдски штампар био Дубровчанин. Нераскидиво везани за своЈе залеђе, Дубровчани су, иако под утицаЈем италиЈанске културе, били само Један отранак културе тога залеђа. Њихови тртовци у Београду писали су народним Језиком и ћирилицом сва своја писма, књиге, уговоре и тестаменте. Латиница потистсуЈе ћирилицу тек у XVII столећу, али Је Језик њихових аката остао и даље народни. Зато ти документи претстављају Јединствене примере наше старе нестилизоване прозе и чистог нарlодаог говора. ОдржаваЈући нашу народну писменост ,дубровачки тртовци су Је несумњиво и ширили своЈим пословним везама и преношењем на своЈ подмладак коЈи су често узимали од домаћег беотрадског становништва.

Културни напори беотрадских ЈевреЈа XVI и XVII века били су високо цењени међу свим њиховим сународницима од Пољске до Цариграда. Низ њихових рабина бавио се писањем врло учених расправа о ЈевреЈском црквеном и приватном праву, поетичних медитациЈа о етици, коментара БиблиЈе и моралних поука своЈим сутрађанима. Њихови често дебели томови штзћгпани су у Мантови, Млецима, Кракову и у Цариграду. Ова вњсока књижевна достигнућа, која се сматраЈу несумњивим доприносом оггштоЈ ЈеврејскоЈ култури, беотрадоки ЈевреЈи су постигли захваљујући своме ботатству, врло присним везама са другим ЈевреЈским општинама и чињеници да у њиховоЈ школн више од века и по нису преста Јали да предаЈу наЈистакнутиЈи рабини.

4

49

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА