Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
РАДОВАН САМАРЏИЋ
50
Приватни живот беотрадскгих грађана имао је чисто источњачко обележје. Чистоћа тела била је део култа и она се брижно одржавала у амамима. Поред седам: јавних амама, саошптава Евлија Челебија, „у Београду по причању виђенијих л>уди, има још и 7.000 амама по кућама“. Јевреји су имали своје ритуално купатило којзтм је управљала њихова ошптина. У граду је увек живео понеки од оних варалица неизвесног псрекла, тако честих на Леванту, обично неки Француз или Итилијан, тамне шлости и сумњивих склоности, који су се издавалм за лекаре и лечили највише кругове турског друштва. Иначе, овај посао су обављали бербери.иако се може претпоставити да је, међу Турцима, било лекара који су неговали висока достигнућа арабљанске медицинске науке. „Хетвани Ахмед-ефендија у науци медицинској раван је Питагори", каже Евлија Челебија. Поред њега, овај учени турски путник тврди да су се у Београду, почетком шездесетих година XVII века, бавили лечењем Још четири човека, и то два Турчина, Један берберин и један хирург, неки Јаков ЈевреЈин и Мићо Латинин. Међутим, ма какви били, изгледа да су београдски лекари имали доста посла. „Ваздух Је овде преко лета врео, а зими хладан, и ове две крајности проузрокуЈу велике болештине", приметио је Француз Кикле. Он тврди да ни вода београдских чесама и бунара ниЈе најбоља, а проузрокује обољења и уобичаЈена употреба речног леда. И ЕвлиЈа ЧелебиЈа каже да Је вода београдских бунара (коЈих има Једанест хиљада) труњава.
Живот у граду био је бучан, узаврео; теснмм трговачким улицама текла је непрестано усплахирена гомила света свих боЈа и Језика, са мното просЈака, божЈака и богаља по утловима, са гужвама лених паса око касапница и са низовима беспослењака и сиромаха коЈи су чекали чорбу пред имаретима. Кроз те тесне улице, увек закрчене светином, увек нечисте, блатњаве и смрадне, проби Јала су се, уз втгку кочи Јаша, кола високих точкова .асурама покривена, са три коња у запреги. Сви су кочиЈаши становали у Земуну.
Живот је, као и у свим источњачким градовима, био безмерно јевтин и ниЈе се, око њега, требало много мучити. „Безбројни бродови што долазе у Београд из разних места на Дунаву чине те Је у овоме граду велика Јевтиноћа", каже турски путописац. Из река су вађене толике количине рибе да су понекад дељене сиромасима бесплатно. Један очевидац тврда да их је било и од по сто ока. Дерншвам нарочито исткгче врло велике шаране коЈи су се продавали за две до три аспре, хлеб коЈи се