Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

давао у бесцење и врло јевтино вино кога је било у изобиљу. Нарамци воћа и поврћа нуђени су за један пенез, каже Челебија.

Живот су, својом свирком, увесељавали Цигани који су становали поред Саве. „Цигани, и људи и жене, бележи Француз Кикле, играју и певају уз пратњу својих ћеманета или једне врсте виолина, затим једног друтог инструмента, неке врсте циммала, најзад тамбура или врста гитара са шест жица. Та свирка је доста пријатна, и ову забаву имали смо више пута за време нашег бављења у Београду". Поред тога, у прад би, сваки час, наишао понеки комедијант са медведом, мађионичар или факир, који су забављали гомилу. Посланици немачког цара, који су 1608 г. прошли кроз Београд, имали су прилику да виде једнот Татарина који је био „сав го, са два пера од ждрала провучена кроз образе код ока и са три стреле и два оштра ножа прободена кроз голу руку; изнад тога била је прикована потковица са два повећа ексера, а на другој руци беху сложене маказе; прса је, пре тога, био пробо са две прилично велике и јаке кости“. Педесетих година XVII века цео град је живео у чуду, готово у узбуђењу, због горостасних скелета ко-ји су извлачени из реке Тамиша. „Видео сам, над капијом, повешане кости и ребра необичне величине и дебљине, зуб, упола сломљен, лобању неке птице која је имала кљун дут пола аршина ..., пр.ича један очевицдц. Из Тамиша су свакодневно извлачили необична чудовишта прастарог доба“. У граду се веровало да су то скелети џинова који су се некад подавили у овој реци. Турци су се, поред тога, забављали посматрањем набијања на колац које се вршило на пољу Врачару на коме су се, иначе, у време ратних похода разагшњали чадори турске војске. Читава весеља приређивана су оних дана када би се потурчио неки хришћанин. Тада би Тјфди јахали, у гомили, по граду, водећи потурчењаке »скићене, у знак весеља, ножевима, стрелама и перјем забоденим у месо.

Иначе, на странце се у граду гледало са чуђењем примитиваца. 1658 г. београдски кајмакан дозволио је Французу Киклеу да се, док буде боравио у Беогрдду, облачи „на француски начин“; али, његова појава ииазвала је толико чуђење на београдским улицама да је светкна непрестано ишла за њим и посматрала његово необично одело. Међутим, странци су у овој источњачкој вароши најчехпће дочекивани са оним иескривеним презиром који је својствен Леванту и који се показивао окретањем главе, погледом којк не види или вређањем. „Варош смо разгледали у пратњи јаничара, забележио је 1665 г Енглез Цон

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА