Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
52
РАДОВАН САМАРЦИЋ
Бурбури, јер је за странце несигурно да иду сами; али, и поред тога, морали смо бити спремни да турске увреде и изазивања по кафанама подносимо с ггравом хришћанском великодушнопгћу" Али, у накнаду за то, београдеки хршпћани дочекивали су странце са прикривеном радошћу и кришом их богато гостили по својим кућама. Ако је морао да отрпи турске увреде по београдским улицама, Џон Бурбури нема речи да изрази задовољство због срдачнот дочека у кући трговца Марка Маниката. ~Он нас је опоменуо на старе веселе Грке, каже он, јер је пио као риба, а ударао је у таламбас властитим прстима, пратећи своје певање .. . Таламбас му је био особит. Беше то велики земљани суд као пивски бокал без дна, које је било обапето као пергамена танком кожом; по њој је он, својим прстима вешто и пријатно ударао.“
Овај Енглез одмакао је мало завесу са оасвим непознатог интимног живота старог Београда. Уочивши несагласност између мале, убоге и сиромашне куће и знатног иметка свога домаћина, који он мора да крије, он је запазио једно од главних обележја тадашњег београдског живота: у слепим потлеушицама овога града живело се, често, сасвим друкчије но што се могло претпостазити судећи по њиховом жалосном изгледу. Неповсрљиво шћућурене и окренуте леђима улици, ове куће гледале су у своје баште низом прозора и широко отвореш-ш чардацима. Врло угледни ентлески путник, др. Браун, није могао ни најмање да се пожали на удобност у једној јерменској кући у којој је био утошћен. Кућа је имала чесму, лепо купатилс и пећи. Домаћин, угледан трговац, почастио је госта кафом, шербетом и изврсним вином из околних крајева.
Изванредну слику интимног живота дап је, са нешто претеривања, турски путник Евлија Челебија Становници Београда, прича он, су врло пријатни, искрени и весели људи. Виђекигји грађани („а овде су племићи такви да се са њима нико не може мерити", каже он) носе атласко одело, самуровином по стављено. ЈБуди средњег сталежа виђају се у чохи или у ћурковима, лисичином постављеним. И стгромашнији носе чохана одела и доламе. Раја има одела од шајака и од црвеног и белог сукна. Кадуне носе чохане фереџе, а лице покривају јашмаком са чипкама.
Врата ових мирних грађана, каже Евлија Челебија, увек су свакоме широм отворена, а њихове софре увек су пуне бираних јела. О празницима праве баклаву, велику као колски точак, начињену од врло танких кора са пресним маслом и бадемом;