Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

а на крају 19, јер је један учешск „због лености, слаби душевни даровнија и развраћене нрави изгнат“. Сви су ученици били подељени у два разреда: старију и млађу класу. У старијој класи били су они ученици који су залочели своје учење кад се шо-кла основала. По годинама Јгченици. су се знатно разликовали један од друтог. Најстарији су имали но 18 а најмлађи 12 година.

У школи су се учили ови предмети; „србски синтаксис", немачка граматика, антропологија или „человјекословије“, психологија „емпирическа“ или „душесловија по искуству“, етика или „нравствена наука“, „јестсствсиа историја“, физика или „наука о јестеству“, „всемирна историја“, географија или „обште земљеописаније“, „числитеелна наука“ и „образци писмени сочиненија".

После треће школске године требало је да прва генерација ђака заврши своје школовање у Вишој школи. Отуда професор Атанасије Теодоровић пита Кнеза 1 октобра 1833 шта да ради са њом. Кнезу је свакако било јасно да Вгпша школа није још постигла свој циљ, па није одобрио да њени први ђаци уђу у живот са оним знањем које су за три године у њој стекли. Ђаци су задржани и даље у школи, а она је добила поново за наставника Димитрија Исаиловића. Тако је сад имала два професора: Теодоровића и Исаиловића. Исаиловић је имао још једну дужност: он је био и даље администратор Штампарије. Убрзо после тога, по захтеву кнеза Милоша од 29 октобра 1833, Виша школа премештена је у Крагујевац. Рајовић пише Кнезу 5 новембра те године да је његов налог извршио „давши нужне подвозе г.г. Исаиловићу, Теодоровићу и ђацима Више школе, који су прекојучер и јучер' у Крагујевац одавде отшпли“. 78 ) У Крагујевцу школа је добила ново уређење. Она је тамо убрзо претворена у гимназију.

Од стручних школа Беотрад је 1 септембра 1836 добио и Богословију или Клирикалну школу, како је најчешће називапа. Учење у њој трајало је две године. Први ђаци изишли су из Богословије у августу 1838 године. Од њих петнаесторица били су постављени за учитеље. Остали су добили парохије. Поред српских школа, у Београду је постојала и грчка пгкола. Кнезови Народне канцеларије јављају кнезу Милошу 20 октобра 1825, између осталог, да га „ћир Наум Ичко и други из Обштества“ моле да им допусти „да може гречески учитељ децу учити у кући попа Дине која је митрополитска више цер<кве здешње". 79 ) Један Грк сећа се 1880 године те школе у којој