Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

90

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ.

Ујеоен 1833 Штаашарија је пренесена у Крагујевад. До премештања дошло је не само зато што се у новом месту тада почелр да образује културно и просветно средиште наше, него и зато што су се у Штаашарији јавиле свађе и нереди. 88 ) Директср Типографије Берман и „ливчик" Хамерл нису се никако трпели. Они су се чак у присуству Кнеза у Топчидеру у јесен 1832 свађали, да их је Давидовић морао да иСтера из канцеларије. У јануару 1833 Димитрије Исаиловић, администратор Типографије, извештава Кнеза да су се ова двојица због жена потукли и у тучи страшно искрвавили. Једва их је развадио. „Најеле се ТТТвабе леба, каже Исаиловић, краоног леба србског, па побеснили“. Отуда он с неСтршвењем очекује Кнежева „наставленија“ која ће „сваком своје пределе назначити и определг.ти“. На ово писмо Кнез одговара Исаиловићу да је дао упутство своме брату Јеврему како ће псступати у сличним случајевима. Сем тога, он је наредио да се све жене из зграде Типографије иселе. Други пут опет, 16 августа 1833, Исаиловић се тужи Кнезу да ни Берман ни Хамерл не поштују Кнежева „наставленија 11 нити њега признају за свога старешину. Све што чине, чине на своју руку. Да би се увео поредак, Исаиловић мисли да је најбол.е да се Типографија премести у Крагујевац „или због близкости Дунава за преношење потреба типографически“ у Пожаревац, „гди би се, под височајшим собственим надзиранијем Светлосги Ваше, пристојнии и бољи редак сам по себи набљудавати, сва дела скорије и точније извршивати“. Штампарија је остала у Крагујевцу до јула 1835 године. Тада је враћена у Београд, где је наставила посао. Из једног рачуна види се да је Штампарија почела да ради 9 септембра 1831 године. 8а ) Тада је отштампано 50 комада упутстава о колери. После је настављено са штампањем 'Ситнијих ствари; протокола, објава, пасоша итд. Идуће године, 1832, 28 марта, отштампана је на једном табаку „Проба Србских новина“. Затим се приступило и штампању књига. Прва књига која се почела да штампа била је „Сабор истине и науке“ од др Јована Стејића. Јован Стејић, лекар м писац, васпитач кнежевих синова усто, желео је да ту књигу изда, како сам каже, највише ради васпитања кнежева сина Милана. 00 ) Н>у је он предао Ћшографији, обишавши Придвор-ну цензуру. Али кад је већ био отштампан трећи табак, Кнез је затражио да му се рукопис пошаље ка преглед. Узалуд се Стејић, у писму од 23 априла. 1832, правдао да је његову књигу прочитао Димитрије Давидовић и да она по садржини својој