Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

псчатати, како се прво писме у новсзаведенсј типографији и претисло“.

Интересантна је Стејићева књига „Сабор истине и науке“. Она заслужује посебну пажњу као дело намењено васпитању Милошева сина, наследника престола, по идејама које су у оно доба, нарочито у кнез Милошевој Србији, биле напредне и смеле. Довољно је сбратити пажњу на њен део „Природна права човека“ који има за мото речи: „Власт са слободом и законсм“, па се уверити у то. Ту се, између осталог, говори о правима човека на „изсбражење и културу“, на слободу и једнакост, на слободно учење, писање и мшнљење и истиче да се без овог последњег права не може народ да просвети и културно уздигне. Прва књига која је отштаљшана у Тгшографији била је „Србска стихотворенија“. То дело издао је Глигорије Возаропић. Он га 10 августа 1832 шаље на дар кнезу Милошу и његоеим сшшвима „аки перво из новозаведен Печатње изишавше дело“. 95 ) Прве, 1832 године, штампано је 7 књига, или укупно 72% табака, у различитом броју примерака. Стејићев „Сабор истине и науке“ изишио је у 1250 примерака; „Србска стихстворенија“, „сочињена Ковачевићем и Стаматовићем, издана Глигсријем Возаровићем, књиговезцем београдским“, у 500; „Политическо земљеописаније" Димитрија П. Тирола, „воспитатеља фамилије Госп. Јефрема Обреновића у Београду“, у 525; „Забавник“ Димитрија Давидовића за 1833 годину у 1000; „Живот и приикљученија Доситеја Обрадовића", „наново издан Глгггоријем Возаровићем, књиговезцем у Беохраду", у 1050, и „Историја славенсг-сербског народа", „сочињена Милованом Видаковићем у Темишвару", у 500. 96 )

Кнез је 12 јула 1835 дао Типографији пргшилегију да само она може издавати; 1) „НовЈ-ше србске", 2) календаре, 3) забавнике, 4) црквене кгвиге и 5) школске књиге. 97 )

Типографија је од 1832 до 1839 године штампала укупно око 90 књита, не узимајући у овај број „Новине српске" које су сд 1834 непрекидно излазиле. Књиге су биле најразличитије врсте. Од већ познатих писаца штампана су тада дела Доситеја Обрадовића, Милована Видаковића, Сгше Милутиновића, Вићентија Ракића, Милоша Светића и др. Доситејева дела почела су да излазе 1833 године и њихово штампање трајало је до 1836 године. Издато је осам књига. Од Милована Видаковића штампана је, од 1833 до 1837 године, „Историја славено~сербског народа“ у четири књиге и 1836 „Усамљени јуноша“. Сима Милутиновић објавио је 1833 своју „Историју Црне Горе од

92

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ.