Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

и наручује му да каже књиговесцу „да он ако мисли и у напредак неприличну цену за посао препињати, нека јошт и сад дућан свој затвори“. 100 ) После ове Кнежеве примедбе, Возаровић је спустио цену на 8 талира 1 и5% цванцика. 101 ) Возаровић је иначе доцније, поред Штампарије, имао доста посла.

Возаровићева књижара у Београду продавала је не само књиге него и остале књижарске ствари. Из једног огласа који. је објављен 1833 године види се да је књижара имала на продају слике напшх јунака: Реље Крилатице, цара Лазара, Мњлоша Обилића, Краљевића Марка и друтих, затим слзлке светаца и планове и географске карте Крошптата, Петербурга, „землеобразије целе Русије“, „путешествије великог Петра“ итд. 102 )

Издавачку делатност Возаровић је започео одмах, прве године кад је Типографија у Београду почела са радом. У његовом издању изишла је 1832 прва штампана књига „Србска стихотворенија“. Затим су се ређала и друга издања: ДоситеЈева дела, побожни спевови Вићентија Ракића, историски спевови Гаврила Ковачевића и др. Возаровић је угађао и укусу своје потрошачке публике. Године 1835 издао је „Волшебное огледало кое открива тајне ствари великог Алберта и остали знаменити египатсдси мудраца кои на звезде сматрају и преко њи показују који је под каквом планетом и знаком небееким родио се, у каквом догађају живота свог имаће срећу“.

Возаровић је издавао и календаре и годишњаке који су од нарочитог значаја и утицаја бИли на појаву и развитак књижевног живота и стварање прве читалачке публике у обновљеној Србији. Од 1833 до 1836 излазио је у његовом издању

„Забавник", под уредништвом Димитрија Давидовића. У Београду су изишле две свеске, за 1833 и 1836, и у Крагујевцу две, за 1834 и 1835 годину. „Забавник“ је био лепо уређен и врло укусно штампан, на малом формату, са календарским делом напред, забавним делом потом и облигатним списком претплатника на крају. Упоредо са Давидовићевим „Забавником“ Возаревић је издавао и календаре мањег обима, на 16 страна свега, под именом „Београдска лира“. Изишле су три свеске: за 1833 у Београду и за 1834 и 1835 годину у КрагуЈевцу. Кад је „Забавник 11 Димитрија Давидовића престао да излази 1836 године, покренуо је 1837 Димитрије Тирол „Уранију" која је изишла те и идуће 1838 године. „Уранија" је, поред календара, имала и забавни део који је био богато испуњен књежевним прилозима ондашњих наших најугледнијкх !писаца. Прави годишњак, без календарског дела, претеча наших часо-