Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

МИЛЕН М. НИКОЛИЂ.

писа, сав испуњен књижевним и друтим прилозима, био је „Голубица" коју је 1839 почео да издаје Возаровић. „Голубицу“ је уређивао Јован Хаџић. Она је и својом техничком опремом и својим садржајем претстављала један корак даље у књижевном животу онога времена.

Ови најстарији напш књижевни листови пробудили су код многих књижевно и научно интересовање и окупили око себе леп број сарадника, То су били, да поменемо најистакнутије: Паун Јанковић, Димитрије Исаиловић, Глигорије Новаковић, Исидор Стојановић, Вукашин Радишић, Јован Ст. Поповић, Јован Стејић, Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Тирол, Димитрије Давидовић, Лазар Зубан, Константин Бранковић. Од 1836 међу сарадницима је и хрватски књижевник Антун Михановић, песник хрватоке химне, који је у то доба био аустриски конзул у Београду, Сарадник је била и Анка, кћи Јеврема Обреновића, прва жен-а у ондашњо-ј Србији ко-ја се бавила књижевношћу. Већином су сарадници писали стихове и неговали забавну прозу. Али имамо међу њима и прве научне раднике који у својим чланцима расправљају научна питања.

Књиге и листови највише су растур-ани путем претплате. Најревноснији скупљач претплате, десна рука Глиторија Возаревића у р-астурању књига, био је слепи Ђура или, како се у књигама онда бележио, Георгије Милутиновић Црногор-ац. Њему су књиге читане, он је памтио њихову садрсжину, па је после обилазио београдске трговце и друге људе, упознавао их са књигама и окупљао претплату. За њега се на једном месту каже да је „ревностни поспешествоватељ и постојани пријатељ књижевству и умном возделанију србском>“. 103 ) За свој рад на пгирењу српске књиге примао је помоћ из Милошева двсра. „Ђури Црногорцу за кошуље и обућу“, стајало је у твфтеру трошка Кнежева конака, издато је у Децембру 1829 го-дине 27 хроша и 5 пара. „Ђур-и слепом на трошак“ дато је 2 апр-ила 1830 године 20 гроша. 104 Јуна 1838 кнез Милош му је одредио месечну помоћ од три талир-а. 105

За Штампарију и Возаревићеву књижару везано је оснивање прве библиотеке у Београду, претече наше Народне библиотеке. Извештавајући кнеза Милоша о доласку штампарије у Београд, Цветко Рајовић пише 24 маја 1831 да су са њом приопеле и књиге. 106 ) Многе од њих су „силно поквашене и ис-