Београд у слици и речи

Знаменитости Београда.

Од Дане Живаљевића, секротара y миниотарству фишшси ja.

Вечита борба око Београда и y њему не даваше му да напредује и да ce pas sa] a онако, како му то налаже његов природан положај. Тек ондакадаСрби завладаше београдском тврђавом, a то je било 6. Априла 1867. године, поче и Београд да ступа y коло јевродских градова, поче да ce развија и да ce кити лепим и великим зградама. До уласка Срба y тврђаву, Београд представљаше најобичнији источњачки I’рад са тесним, кривим и прљавим улицама, са кућама од плетера и блатом облепљених. Од тада поче ностајат и тих улица и тихкућа, a наместо љихово подтаке ce данашњи Београд, који нимало пе личи ономе староме. На рушевинама правога турскога града на Дорћолу, просечснс су најлепшо београдске улице, a гробл>е које ce пружало од Државне Штампарије до Зеленога Венца уступило je своје место Господској улици. За овако кратко време, Београд нијо могао добити оно, што су други градови али он ипак и за непуие .три десетине века српске културе може странцу да покаже свој гигантски напредак усваком погледу, а, што je најглавније, он му показује на сваком кораку, да из да.на y дан све далзе напредује и правилно ce развија. Будс ли странац имао све ово на уму, он ће ce дивити Београду и њсгове доста скромне зградезаносиће га. Путник еа запада долази уБеоград лађом дли железницом. Ако дође лађом пристаје на савску обалу и прво му je што види Савску улицу, y којој je сконцентрисана најважнија београдска трговина, која одатле иде y целу Србију. У овој улици виде ce и многе лепе приватне зграде, које долазе мсфу најстарије y Београду. Ту je и царинарница. Одатле ће, иепод Калимегдана, да ce почне дети малим брежуљком и прво ће му пасти y очи лепа G a б о р н a дрква, која je била сведок многим народпим догађајима. Молерај јој јо израдио познати сликар Димитрије Аврамовић (1815. — 1855.), a y љој, уз бозкије угоднике, бораве вечити санак икнезовиМилош иМихаило. Овоме je последњем његова жеиа књегиња Јулија подигла видно обележје, Пред дрквом пак налази ce гроб најзнаиепитијег српског философд Доситије 0 брад о вића. Одмах преко пута цркве подиже ce једна двокатна кућа, y којој јо данас смештена Митродолија са духовним судом. Кућа та пређе ce звала Копак и y њој je седео кнез Милош, У њој je овај кнез потписао и своју оставку, када je уступио престо своме сину Михаилу и кад je отишао из Србије 1839. годино. С десна, до Митрополије, y кући, где je данас Учитељска школа боравио je кнез Михаило Обреновић 111. све до одласка из Србије 1842 године. Ту одмах y кући, где суданае Касациони и Апелациони судови, становала јекнегиња Љубица. У тој кућиумр’оје кнез Милан Обреновић 11. Савије ли путник од саборне цркве y лево, утиће уДубровачку улицу, која са Кнез Михаиловом, саставл.а најлепши и најбогатији део Београда. Прво ће му уџаети y очи лепа и величанствена четворокатна зграда, y којој јеГранд-Хотели железпичка дирекција. Ова je кућа Обреновпћа својина. Одмах послс ње пада му y очи друга кућа, истина нешто мања, али богатија, јукуснија и y стилу зи-

Curiosités de Belgrade

par Daniel Zsivàlyevits, secrétaire au ministère des finances.

Les combats éternels autour de Belgrade en ont retardé l’embellissement. Elle ne put pas se développer comme elle l’aurait voulu. Ce ne fut que lorsque la forteresse fut enlevée aux Turcs (le 6 avril 1867) que Belgrade entra parmi les villes de l’Europe. Ce fut alors qu’elle reçut sees beaux bâtiments et palais. Sous la régence des Turces, Belgrade ne fut autre qu’une petite ville turque, avec de petites et sales rues tortueuses, et des maisons qui n’étaient même pas blanchies. Ce ne fut qu’après 1867 qu’elles firent place aux maisons et rues actuelles de Belgrade, qui ne ressemble en rien à l’ancien. C’est dans l’ancien arrondissement turc Dortyol, où au paravant il n’y avait que de petites maisons, que se trouve le plus beau quartier de la ville et le cimetière, qui auparavant se trouvait le long de l’imprimerie de l’Etat, tandisqu 'aujourd’hui il se trouve au bout de la rue des Messieurs. Pendant un si court laps de temps ou ne put faire de Belgrade une ville comme l’en est une de l’Europe qui se développa pendant plusieurs siècles; mais elle fit cependant de très grands progrès pendant ces trente ans de culture serbe, et l’étranger l’a voit se développer de pas à pas. Si l’étranger se roppelle tout ceci, alors il sera surpris des grands progrès faits par Belgrade, Le voyageur venant de l’ouest arrive à Belgrade on par chemin de fer ou bateau. Avec ce dernier, il descend sur les bords du Save, et la première rue qu’il apperçoit est la rue „Szâvszka“, centre du commerce de Belgrade. C’est d’ici que s’expédient les manchandises pour l’intérieur. Il y a aussi de belles maisons dans cette rue. C’est aussi ici que se trouve la douance. En passant à côté de la promenade Kalimegdiin, nous arrivons en ville, où nous apparaît tout de suite la belle métropolite, qui fut le témoin de bien des faits historiques. L’église n’est pas très-grande, mais très-belle à l’extérieur et intérieur. Les tableaux sont l’oeuvre du célèbre peintre Dimitri Avranovics (1815 —1855). C’est ici que sont enterrés, en dehors des métropolites, les princes Milos et Michel. La femme de ce dernier, la princesse Julie (comtesse Hunyady) lui fit élever une belle statue. Devant l’église se trouve le tombeau du plus grand savant serbe Obradovits Doszi t y e. Eu face de l’église s’élève le palais à un étage du métropolite, où se trouve aussi le tribunal suprême ecclésiastique. Cet édifice portait antérieurement le nom de Conak, et le prince Milos y demeurait. C’est ici qu’il souscrivit son désistement au trône en faveur de son fils, lorsqu’il quitta la Serbie en 1839. A gauche du palais métropolitain se trouve une maison où se trouve aujourd’ hui l’école préparatoire ; c’est dans cette maison que demeura le prince Michel

Làtnivalôk Belgràdban

Irta Zsivâlyevits Daniel pénzügyministeriumi titkâr.

Az örökös harcz Belgrad körül meggâtolta haladâsât. Nem fejlôdhetett ùgÿ, a hogy természeti fekvése folytân teliette volna. Csak mikor a szerbek elvették a törököktöl a belgrâdi vârat (1867. évi âprilis hô 6-ân), csak akkor lépett Belgrad az eurôpai vârosok sorâba. Ekkor kezdett fejlôdni, szépülni, nagyobb, takarosabb épületekkel. A tôrök uralom alatt Belgrâd a legközönségesebb török vâros volt, szük, görbe és piszkos utczâkkal, rozzant falusi hâzikôkkal, melyek még meszelve sem voltak. 1867 utân kezdtek eltünni ez utczâk és hâzak, hogy helyûkbe a mostani Belgrâd lépjen, mely semmiképen sem hasonlit a régihez. A Dortyol nevezetü vârosi kerületben, hajdan tiszta török vârosrészbeu, vannak most a legszebb utczâk és a temeto helyén, mely az âllami nyomdâtôl „zeleni venacz“ irânyâban hûzôdott, most az üri-utcza hûzôdik. Az arânylag rövid idô alatt Belgrad uem lehetett olyannâ, a minôk a többi eurôpai vârosok, melyek szâzadokon keresztül fejlôdtek ; de bâr csak harmincz év szerb kultura alatt, mégis ôriâsi haladâst tett és az idegeneknek léptennyomon mutatja, hogy naprôl-napra még jobban és rendszeresebben fejlôdik. Ha mind ezt az idegen felfogja és méltânyolja, megszokja Belgrâdot és ennek szerény épületei el fogjâk ragadni. A nyugatrôl jövö utazô hajôval vagy vasuttal jön Belgrâdba. Ha hajôval jön, a Szâva-parton szâll ki és az elsö utcza, mclyet lât, az a ~Szâvszka“-utcza, a hol a belgrâdi kereskedelem kôzpontja van. Innen szâllitjâk az ârùkat a belföldre. Ez utczâban szép magânépületek vannak, melyek régibb korûak. Itt van a fôvâmhivatal is. Innen a Kalimegdân sétâny mellett egy hegyen a vârosba ér, a hol fcl fog tünni a szép székesegyhâz (gör, kel.), mely sok torténelmi és nemzeti esemény szinhelye volt. E templom nera igen nagy, de belülrôl és Idvülrôl igen izléses. A képek Avramovics Dimitrije (1815 —1855.) ismert festôrnûvész müvei. Itt vannak eltemetve az érsekeken kivûl Milos és Mihâly fejedelmek. Az utöbbinak neje Julia fejedelemné (Hunyady gröfnö) szép emlékszobrot âllittatott. A templom elôtt van a legnagyobb szerb bôlcsész-tudôs obr a dovits Doszitije sirja. A templornmal âtellenben van a metropolita egyemeletes palotâja, melyben a fôcgyhâzi birôsâg is el van helyezve. E hâz ezelôtt Kon a k nevet viselt és Milos fejedelem lakott benne. Itt irta alâ lemoudâsât Mihâly fia javâra, mikor 1839. évben elment Szerbiâbôl. A metropolita palotâjâtôl jobbra, abban a hâzban, a melyben most a tanitôképezde van, lakott Mihâly fejedelem 1842. évig, midôn Szerbiât elhagyta. A mellette levô hâzban, a hol jelenleg a két legfelsôbb birôsâg (föllebbviteli és semmi-

Die Sehenswürdigkeiten Belgrad’».

VonDanielZsivàlyevits, Sekretär im Finanzministerium. Die fortwährenden Kämpfe um die Stadt Belgrad hinderten stets deren Fortschritt. Sie konnte sich keineswegs so entwickeln, wie es ihre natürliche Lage gestattete. Erst zu jener Zeit, als die Serben von den Türken die Belgrader Festung eroberten (6. April 1867.) trat Belgrad in die Reihe der Europäischen Städte. Jetzt erst begann die Stadt sich zu entwickeln, zu verschönern und nach und nach entstand eine Reihe grösserer, ansehnlicher Gebäude. Unter der Türkenherrschaft war Belgrad eine ganz gewöhnliche Türkenstadt, mit engen, gekrümmten, schmutzigen Gassen und unansehnlichen Häusern, welche nicht einmal getüncht waren. Nach dem Jahre 1867 begannen diese Gassen und Häuser zu verschwinden und an ihrer Stelle entstand das heutige Belgrad, welches der ehemaligen Stadt in nichts gleicht. Im Stadtbezirke Dort y o 1, dem ehemaligen rein türkischen Stadttheile befinden sich jetzt die schönsten Gassen, und an der Stelle des Friedhofes, welcher sich von der Staatsdruckerei in der Richtung von «zeleni venac» hinzog, erstreckt sich jetzt die Henrngasse. In dieser verhältnissmässig kurtzen Zeit konnte sich Belgrad freilich nicht derart entwickeln, wie die übrigen europäischen Städte, welche Jahrhunderte zur Entwickelung bedurften, trotzdem aber hat diese Stadt während der dreissig Jahre, dass sie unter serbischer Kultur steht, riesenhafte Fortschritte gemacht und dem Fremden wird es augenfällig, dass sie von Tag zu Tag sich mehr und systematischer entwickelt. Der Fremde, der dies begreift und zu würdigen weiss, gewöhnt sich bald an Belgrad und dessen bescheidene Gebäude werden ihn auch entzücken. Die von Westen kommenden Reisenden langen entweder mit dem Schiffe oder mittelst Bahn in Belgrad an. Der mit dem Schiffe Anlangende, steigt am Saveufer aus und die erste Gasse, die ihm in die Augen fällt, ist die «Savegasse», in welcher sich der Handel Belgrad’s concentrirt. Von hier befördert man die Waaren nach dem Inlande. In dieser Gasse befinden sich hübsche Privatgebäude älteren Datums. Hier ist auch das Haupt-Zollamt. Von hier gelangt man neben der Kalimegdan-Promenade über einen Berg in die Stadt, wo dem Fremdlinge sofort die schöne Basilika (grich. nicht un.) in die Augen fällt, welche der Schauplatz vieler historischer und nationaler Ereignisse war. Es ist dies ein verhältnissmässig nicht grosser Rau, jedoch von innen und aussen sehr geschmackvoll. Die hier befindlichen Gemälde sind Werke des bekannten Meisters Awramovics Dimitrije (1816 —1856). Hier sind ausser den Erzbischöfen auch die Fürsten Milos und Michael begraben. Dem Letzteren liess seine Frau, die Fürstin Julie (Gräfin Hunyady) ein schönes Denkmahl setzen. Vor der Kirche befindet sich das Grab des grössten serbischen Philosopfen Doszitye Obradovits. Der Kirche gegenüber steht der simetrische Palast des Metropoliten, in welchem auch das Consistorialgericht untergebracht ist. Dieses Haus wurde ehemals Konak benannt und wurde von dem Fürsten Milos bewohnt. Hier unterfertigte er die Entsagungsurkunde zu Gunsten seines Sohnes Michael, als er im Jahre 1839 Serbien verliess. Vom Metropolitenpalast rechts, in dem Hause, in welchem gegenwärtig die Lehrerbildungsanstalt sich befindet, wohnte Fürst Michael bis zum Jahre 1842, zur Zeit, da er Serbien verliess. In dem anstossenden Hause, in welchem sich jetzt die zwei höchsten Gerichtsbarkeiten (der Appelations- und Kassationshof) befinden, wohnte die Fürstin Lyubicza. Daselbst starb auch Fürst Milan 11.

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE,

23