Београд у слици и речи

где je сама прнрода створила дивна купатила, згодне затоие.патосаие красним шареним гал.унком, Време je то све збрисало, a зао удсс као да je навлаш ставио, y непосредну близину с овом лепож дољом, једно мрачно место и једно страшно нме. То јо Карабурма. Над самим „Славујевим до лом“ уздиже ce гола, камештта урвипа, која носи мрачно име Карабурма, где ce данас вршп погубл.ењс осуђеника. Зграда Државног Савета. Hôtel du conseil d’État, Àllamtanâcs-épület. Staatsrath-Gebäude.

Партија из Калимегдана. Partie du Park «Kalimegdan» Részlet a Kalimegdan parkbôl. Park-Partie «Kalimegdan».

Пошта. Poste, Posta. Post-Gebäude,

Миниетаротво Иноотраних и Унутрашљих Дела. Ministère des aflaires étrangères et de l’intérieur. A kül- és belügyi miniszterium épülete. Ministerium des Aeussern und Inneren.

jardins fruitiers, pleins du chant des oiseaux, pourquoi on lui donna aussi le nom de „vallée des rossignols.“ Il y avait beaucoup de villas le long du Danube, avec des bains naturels. Le temps a détruit et fait oublier tout cela, et comme pour en rendre l’aspect encore plus désagréable c’est sur un rocher, le „Karaburma“, à côté de cette vallée que sont exécutés les criminels par la main du bourreau.

daltol hangos viragos kert vala, miért is „Csalogfiny völgy“ nevét kapta. Sok nyaralö volt a Dana mellett, szép természet alkotta fürdokkel. Az idö minci czt elmosta cs mintha a Nemezis keze vélctlenül borzasztô elleutétet illesztctt volna a szép völgy niellé. Ez a Кагаburma: a „csalogäny-yölgy“ mellett, zordon koszikla, mclyen most a lialâlos itéleteket liajtjak vcgre.

hier unzälige Obstgärten, viele duftige, von Singvögeln bevölkerte, blumige Gartenkullurcn. Daher der Name : «Nachtigallenthal.» An der Donau gab es viele Villen mit natürlichen Bädern. Die Zeit bat Alles verwischt und die rächende Nemesis hat einen fürchterlichen Gegensatz, den düstern Karaburma neben das Nachtigallenthal gesetzt ; ein kahler Felsen, auf welchem die Justifizirungen vollzogen werden.

Трговина и радиност.

Београд ca гледишта трговинско-политичког. Писао Коста A. Симић,

Требало jo да прохује само неколико деценија, бурног, тешког и напорног рада, y великом културном пре порођају малене кражевине Србије, па да његова престоница Београд постане на далеко и чувепа и виђена. Joui xfpc не пуних осам деценија, једва ослобођени, Београд, једва позиат најближој околнни Аустро-Угарске, без икаквих веза и комуникација, без пошта и телеграФа, са малнм и незнатним увозом појединих Фабрнката најнужнијпх намирипца зсмлл, добавл.ених из последњих извора, y околшш варошидама суседне монархије она je живела и животарила y иепрестаним борбама. Али иостепеним задобијањем и проширењем полнггичкпх права y Србији, она су много утицала на препорођај и развике београдеке трговине.У колико су потребс

Commerce et industrie.

Belgrade et sa situation commerciale

par Constantin Simic

Quelques dizaines d’années ont suffi pour relever le commerce du petit royaume de Serbie, afin de faire connaître sa capitale et de la rendre importante. Il y a à peine 80 ans qu’elle fut libérée, et elle n’était guère connue que de l’Autriche-Hongrie, son plus proche voisin, était sans aucune communication, n’avait ni poste ni télégraphe, et se contentait d’une importation des plus minimes d’articles du pays, ou venant de la plus petite ville de son état voisin, c’est ainsi qu’elle menait une trèstriste existance. Les droits politiques que la Serbie sut lentement se reconquérir et agrandir, eurent naturellement une très-grande influence sur l’extension de son com-

Kereskedelem és ipar.

Belgrad kereskedelmi politikai fontossàga.

Irta : Szimics A. Koszta,

Csak néhany tizedév neliéz és fârasztô munkâja kellett Szerbia kis kirâlyaâg nagy kulturâlis szervezkedésére és arra, hogy Belgrad fövdros liirt és tekintclyt szerezzen. Még 80 évvel czclôtt a felszabadîtott Belgrâdot alig israerte AusztriaMagyarorszâg végvidéke, Szerbia küzvetlen szoraszédja. Nem volt a vârosnak semmiféle ôsszekottctése ; kozlekcdési eszköze, posta éstdvirô; kis és jelentéktelen volt bevitele, nemkülönben iparczikkekben valé szükséglete, melyeket a szomszéd monarchia közeli varosaibol szerzett be. Ily âllapotok kôzepette e vdros folytonos küzdelmek kôzt élt. Megkapvdn Szerbia szélosebb körii politikai jogait, ez nagy befolydssal volt

Handel und Gewerbe.

Belgrad in handelspolitischer Beziehung

Von Konstantin Simié,

Einige Decennien schwerer und angestrengter Arbeit an dem grossen Werke der kulturellen Wiedergeburt des kleinen Königreichs Serbien haben genügt, um die Residenz desselben bekannt und angesehen zu machen. Vor kaum achtzig Jahren freigeworden, war Belgrad kaum der nächsten Nachbarschaft, Oesterreich-Ungarn bekannt, ohne Verbindungen und ohne Gommunicationsinittel, ohne Post und Telegraph, mit einergeringen, nicht nennenswerthen Einfuhr einzelner Fabrikate zur Befriedigung der allernothwendigsten Bedürfnisse des Landes, bezogen aus den letzten Quellen, den nächsten Städtchen der Nachbar-Monarchie, so fristete es ein Scheindasein voll unaufhörlicher Kämpfe. Die allmälig erlangten und erweiterten politischen Redite Serbiens waren auf die Wiedergeburt und Entwicklung des Belgrader Handels von grossem Einflüsse. Die Bedürfnisse wurden grösser und mit ihnen

LÄTOGATÖK LAPJA. FREMDEN-BLATT,