Београд у слици и речи

сту гдс ce стичу две велике пловне реке; Сава и Дунав. Положај je његов живописан,' a веома знаменит колико y политичком толико y економном поглсду. Томе je потврда прошлост и садашњост његова. Београд je не само престоница него и средиште културнога и привреднога живота крал.евнне. Не само то, него ce сме казати, да je он гго свему најзнатније место па целој северозападној четвртини Балканскога Полуострва. Надамо ce, дакле, да he све то моћи свратити пажњу наших читалаца на спис, који има предмет од таке занижл.ивости.

le Save sa réunissent. Le syte de Belgrade est des plus beaux et des plus importants, tant pour ce qui concerné la politique que l’économie nationale du pays, comme le montre le passé et le présent de Belgrade, qui n’est pas seulement la capitale, mais bien aussi le noyau de la vie culturelle et économique du royaume. On peut même aller plus loin, en affirmant que Belgrade est une des premières villes de la presqu’île des Balcans,C’est pour cela que nous ne croyons pas mal agir en attirant l’attention de nos lecteurs sur ce numéro, qui contient tant de choses si intéressantes.

Szdva egyesül. Belgrad fekvése festöi ; politikai és gazdasdgi tekintetben ineg igen fontos. Ezt Belgrad multja és jelene igazolja. Belgrad a kirdlysdgnak nemcsak székhelye, de müvelôdési és gazdasdgi életének kôzéppontja is, Söt batdrozottan âllîthatjuk, hogy a Balkdn-félsziget egész északnyugati részének minden tekintetben legjelentékenyebb vdrosa. Ezért reméljük, hogy ez okokndl fogva fôlkelthetjük olvasôink figyelmét annak leirdsdval, mely annyi érdekes dologröl fog beszélni.

grosse schiffbare Ströme, Save und Donau, vereinigen. Die Lage von Belgrad ist malerisch und überaus wichtig sowohl in politischer als auch in ökonomischer Hinsicht, Dies findet Bestätigung in Belgrads Vergangenheit und Gegenwart. Belgrad ist nicht nur Residenz sondern auch Mittelpunkt allen culturellen und ökonomischen Lebens des Königreichs. Nicht genug daran, man kann behaupten, dass es in jeder Hinsicht die bedeutendste Stadt auf dem ganzen nordwestlichen Vierttheii der Balkanhalbinsel ist. Darum hoffen wir, dass all dies dazu beitragen wird, die Aufmerksamkeit unserer Leser auf eine Schilderung hinzulenken, deren Object soviel des Interessanten darbietet. Историја града Веограда.

Писао проф. Љубомир Јовановић.

Почеци Бсограда падајуу тамну дал,ину када Келти, око 400 пре Христа прова Лише са северо-запада на Балкан. Једно њихно плвме, Скордисци, заузе северне делове оадашње Босне и Србије па и земљиште данашњега Београда. Они увидеше значај места на стедишту Саве и Дунава, одабраше га за своје војничко средиште, те подигошс прва градска утврђења, која назваше својим језиком Сингиду»l. Власт келтека траја y Сингидуну до првих година иосље Христова рођења. Скордисце сменише Римљани под Тиберијем, заузеше овај град инаместише y њему своје легионе. Од тад Римљани господарише безбедио Сипгидуномблизу четири стотине година. Али кад крајем IV. века наста велика Сеоба Народа, тада Готи, Хуни, Обри и Оловени стадоше нападати на Римл>ане и њихове наследиике Ромеје (Грке\ и отимати ce о Сингидун. То потраја више од двеста година. На послетку до!)оше y почетку VII. века Срби. Рекло би ce, да je нека игра историјина хтела везати име Београду за српски народ већ y време првих почетака српскога живовања на Полуострву. Најстарији на име паметар о српском досељењу y ове зомље, грчки цар Константин ПорФирођенит, прича овако; Пошто су ce Срби најпре били населили y грчкој царевини y широкој области око Солуна града, па после „намислили вратити ce y завичај, цар их грчки пусти; али кадпређошереку Дунав, покајаше ce и замолише цара Ираклија преко тадашљега управника y Београду (који je тада био грчки), да им одреди другу земл,у за насел,е“. Ираклије прихвати љихову молбу, и они населише данашљу своју отаџбину. И од онда, до данас, место келтскога Сингидуна чу ce ново име; Београд. Својим стадом био je овај град и онда брана на воликом путу, који са Бос Фора води y срце средње Јевроце. Ko je хтеоса севера продирати Дариградуили ce с.Балкана пробијати y данашњу Угарску, нијс могао обићи око тога града. Срби, међу тим, предани мириом животу тежачком, a изложсни свим бурама, које могу снаћи народ насел.ен па оваком светском

L’histoire de Belgrade

par le professeur Ljubomir Jovanovic

L’origine de Belgrade remonte aux temps de l’invasion des Celtes, vers 400 avant J. Ch. dans les pays des Balcans, venant du nord-ouest. Une partie de ces peuples occupa la partie septentrionale de la 'Serbie et Bosnie actuelle, ainsi que les environs de la ville de Belgrade actuelle. Bs reconnurent la haute importance de cette place, où deux fleuves importants se réunissaient, et en firent leur place d’armes la plus grande, y construisirent des fortifications et qu’ils nommèrent en leur langue „Singidunum.“ Leur règne à Singidunum dura jusqu’en les premiers temps après J. Chr. Les Scordisques furent alors chassés par les Romains (sous le commandement de Tibère) qui s’emparèrent de la forteresse, et y placèrent leurs légions eu y régnant plus d’un siècle sans aucun désordre du dehors. Mais lorsque vers la fin du IVième siècle commença la grande migration des peuples, les Romains ainsi que leurs descendants furent chassés et poursuivis par les Gothes, Huns, Avares et Slaves. Ces combats durèrent plus de deux cents ans. Au commencement du Yllième siècle apparurent enfin les Serbes. L’on est enclin à croire qu’un hasard quelconque parut déjà vouloir impliquer le nom de la ville Belgrade dès que le mouvement serbe se fit ressentir sur la presqu’île. Le plus vieux chroniqueur, qui parle de l’invasion des Serbes dans ces contrés, l’empereur grec Constantin Porphypogenetus, s’exprime comme suit: Les Serbes, qui vivaient dans les environs de la ville Thessalonique, dans le vaste empire grec, résolurent de retourner dans leur pays ; l’empereur grec les laissa s’en aller, mais lorsqu’ils eurent passé le Danube, ils furent pris de remords et tirent prier par le commandant de Belgrade, qui alors appartenait aux Grecs, l’empereur Ileraclius, de leur désigner une autre terre, où ils pourraient demeurer. Ileraclius fit droit à leur prière, et ils se fixèrent dans leur patrie actuelle. Et ce fut à dater de ce jour qu’au lieu du nom celte Singidunum, on n’entendit plus que le nom de Belgrade. Cette forteresse avait déjà, alors une certaine importance sur cette grande route militaire, qui du Bosphore, nous mène dans le milieu de l’Europe. Il était impossible d’éviter c-ette forteresse si l’on voulait s’emparer de Constautinople, ou si Ton avait l’intention de se réfugier en passant par la Hongrie. Les Serbes vivant paisiblement d’agriculture, mais étant tout de même soumis à tous les combats qui (se livraient sur cette route stratégique (les plus importantes, voyaient avec inquiétudes les guerres que se livraient des peuples pour se rendre maître d'e Belgrade. Les Grecs, Bulgares et Hongrois firent de Belgrade une „citée de combats“ pen-

Belgrad vàrosànak tërténete.

Ma Jovanovié Ljubomir tanâr.

Belgrad keletkezésének nyomai abba a bomdlyos idôszakba nyûluak vissza, midôn a keltdk, körülbelül 400 évvel Kr. e. északnyugatrôl a Balkdn-félszigetre betörtek. Egyik törzsük, a skordiskok népe megszdllta a mai Szerbia és Bosznia északi részét, nemkülônben a mai Belgrdd területét. Folismerték e hely fontossâgât a Duna és a Szdva összofolydsdndl, hadi müveleteik kôzéppontjdul vdlasztottdk ; ôk épitették az elsö erôdôt is, melyet nyelvükôn Singidunumnak neveztek, A kelta uralom a Krisztus utdni idôkig tartott. Ekkor Tiberius alatt a rômaiak uralma vdltotta fel a skordiskokét. A rômaiak megszâllottâk a vdrat s benépesiték legiojukkal. A rômaiak majdnem négy szâzadon ât hâboritatlanul uralkodtak Singidunumban. De mikor a IV. szâzad végén megkezdödött a nagy fiépvândorlds, a rômaiakat és örököseiket, a görögöket a gôtok, majd a hunok, avarok, szlâvok tdmadtâk meg és zavartdk Singidunum birtokdban. Ez tovdbb tartott kétszdz évnél. Végre a VII. szâzad elején a szerbek jelentek meg. Mondhatnôk, hogy a torténet jdtéka mdr kezdetben össze akarta füzni Belgrad nevét a szerb nernzet életével. A legrégibb tôrténetirô, a ki a szerbek bevdndorldsârôl megemlékezik, Biborban született Konstantin, következöket beszéli : Miutân a szerbek p'sôben a görog csâszârsdgban, nevezetesen Tesszalonika görög vâros tdgas területén ütôttek tanyât, de azutdn elhatdroztâk, hogy visszatérnek hazdjukba, a görög csdszdr elbocsâtotta ôket ; âmde alig lépték tûl a Dundt, megbdntâk tettûket s Belgrad akkori parancsnoka altal (Belgrad a gôrôgôké volt) arra kérték Heraklius csâszdrt, hogy mas laköhelyet jelöljön ki nekik. És ettöl az idotôl fogva a kelta Singidunum helyett egy ûj név kerül forgalomba : Belgrad. A vdr fekvése dltal raâr akkor fontes védelmi pont volt azon a nagy hadi ûton, mely a Boszporustôl Kôzép-Eurôpa szivébe vonult. Egy hadsereg sem kerülhette el, a ki északrôl jovet Konstantindpolyt akarta megtdmadni, vagy viszont a mai Magyarorszâgba akart hatolni, A szerbek, a kik a fôldmüvelés békés mesterségével foglalkoztak s ki voltak téve mind azoknak a viharoknak, rnelyek egy ily vildgût raentén lakô

Die Geschichte der Stadt Belgrad.

Von Professor Ljubomir Jovanovic,

Die Anfänge Belgrads fallen in jene dunkle Feme, da die Kelten, um das Jahr 400 V. dir. aus dem Nordwest in die Balkan-Halbinsel einbrachen. Ein Stamm derselben, die Skördisker, besetzten den nördlichen Theil des jetzigen Bosnien und Serbien, sowie das Gebiet des heutigen Belgrad. Sie erkannten die Bedeutung dieser Stelle am Zusammenflüsse der Save und Donau, wählten dieselbe zu'ihrem militärischen Mittelpunkte und errichteten die ersten Befestigungen, welche sie in ihrer Sprache S i ngidunum nannten. Die keltische Herrschaft in Singidunum reicht bis in die erste Zeit nach Christi Geburt. Da wurden die Skördisker von den Römern (unter Tiberius) abgelöst, letztere besetzten die Veste und bevölkerten sie mit ihren Legionen. Von da ab herrschten die Römer nahezu durch vier Jahrhunderte ungestört über Singidunum. Als aber gegen Ende des IV. Jahrhunderte» die grosse Völkerwanderung begann, da wurden die Römer und ihre Erben, die Romäer (Griechen) von Gothen, Hunnen, Avaren und Slaven angefallen und ihnen von diesen der Besitz von Singidunum streitig gemacht. Dies dauerte über zweihundert Jahre. Endlich erschienen zu Beginn des VII. Jahrhunderts die Serben. Man könnte sagen, dass irgend ein Spiel der Geschichte schon in der Zeit der ersten Anfänge serbischen Lebens auf der Halbinsel den Namen Belgrads an die serbische Nation knüpfen wollte. Denn der älteste Chronist, der die Einwanderung der Serben in diese Gegenden erwähnt, der griechische Kaiser Konstantinus Porphypogeneus, erzählt folgendermassen : Nachdem die Serben zuerst im griechischen Kaiserreiche, im weiten Gebiete der Stadt Thessalonich, ihre Wohnsitze aufgeschligo«’ dann aber «beschlossen hatten, in ihre Heimat zurûchzukenrt.., liées sie der griechische Kaiser ziehen, sobald sie aber den Donaustrom überschritten halten, empfanden sie Reue und Hessen durch den damaligen Befehlshaber von Belgrad welches damals den Griechen gehörte den Kaiser Heraklius bitten, er möge ihnen einen anderen Wohnsitz anweisen.» Heraklius gewährte ihnen die Bitte, und sie Hessen sich in ihrer heutigen Heimat nieder. Und von dem Zeitpunkte an bis auf den heutigen Tag hörte man anstatt des keltischen Singidunum den neuen Namen : Belgrad. Diese Veste war auch damals schon durch ihre Lage eine Wehr auf der grossen Heerstrasse, die vom Bosporus ins Herz des mittleren Europa führt. Wer immer vom Norden aus Constantinopel an sich reissen, oder sich vom Balkan aus nach dem heutigen Ungarn durchschlagen wollte, keiner konnte diese Veste umgehen. Die Serben, friedlichem Ackerbau ergeben und all’ den Stürmen ausgesetzt, die ein Volk, das an einer solchen Weltstrasse sesshaft ist, nur treffen können, sahen unterdessen zu, wie gewaltige, staatlich organisirte Völker um den Besitz von Belgrad stritten, Griechen, Bulgaren und Ungarn machten aus Belgrad 1 für mehrere Jahrhunderte thatsächlich ein

LÄTOGATÖK LAPJA. FBEMDEN-BLATT

2