Београд у слици и речи

чаистава и поновних непита иду y главиу државну благајницу). 5. Ученичке дружине y Великој Школисуове; 1. „ТТобратимство“ (најстарија дружина целокупне великошколске омладине, за узајмично усавршавање), којеимаи свој месечни орган истога имеиа, 2. „Обилић“ (ака демска певачка и музичка дружина\ 3. „Даничић“ (фидолошког одсека), 4. „ГТанчић“ (природњачко дружење\ 5. „Фонд за помагаље сиромашних веллкошколаца“ (под надзором ректоровим), који издаје годишње иомоћи иреко 6000 дииара. 2. Стручпо и средње школе. За оцену; je ли могућан већи тсултурни развитак y ком народу, од особитога je значаја како број, тако и каквоћа његових школа застручно и ередње оиште образовање. И што ce баш ових школа тиче, и број и уредба љихова je y Београду таква, дајочито ггоказује све већи папредак y рсчсном иогледу. I. Потребпу спрему за струке, нсза-

ступљене y Вел.' Школи, дају београдске стручне школе, међу којима их има по раигу и виших од т. зв. „средњих школа“ и једнаких с твима.Тако, највидпије место заузима: 1. Вој il a Академиј a , основана 1863. (ранији оглед био je 1837.), ради спреме за ОФИцирску елужбу и стручно војено образовање, сада има (по закону од 1880.) два курса: нижи с 3 и виши с 2 годшге учења. У нижи ступају свршени гивдазисти, y виши пак школоваии оФицири. Пре Давања и плате наставничке су као и y Вел. Шкдли. Питомци нижега курса су интерни (сви бдржавном трожку), вишега екстерни. У школској години 1891./92. имала јеовашкола 1 управкика (пуковника), 3 виша и 4 нижа административпаоФицира, 6 редовних и 16 хонор. проФесора, 1 проФ. помоћника, 2 редовна п 10 хонор. учител.а, свсга 36 наставника. Нижи курс има 160 питомаца (58,51,51), виши 23 ОФицира. Буџетом sa 1892. предвиђено je државних издатака 170.000 динара.

Фаоада новв скупштинске сграде. Façade de la nouvelle Skupstina. Az uj skupstina homlokzata. Façade der neuen Skupstina,

5. Nous trouvons les cercles suivants à l’université: 1. „Pobratimstvo“ („fraternité“) l’un des plus anciens cercles de l’université avec un recueil de même nom; 2. „Obi lies“ (nom d’un héros serbe) association de chaut et de musique) ; 3. „D a n i c s i c s“ (le nom d’un des plus grands philologues serbes) ; 4. „P ancs i c s“ (le nom d’un savant serbe) cercle des étudiants des sciences naturelles ; 5. Le „cercle des pauvres étudiants“ (sous la surveillance du recteur) qui distribue annuellement 6000 fres. 2. Ecoles spéciales. Le pouvoir d’une nation de se développer est le mieux témoigné par le nombre de ses écoles spéciales et par leur qualité. Pour ce qui concerne la Serbie, nous pouvons être complètement satisfaits du nombre do ses écoles spéciales, I. Il y a des écoles spéciales pour toutes les sciences non représentées à l’université, écoles ou supérieures ou de même rang que les écoles moyennes. En première place il nous faut nommer: 1. L’académie militaire, fondée en 1853 (une fois déjà en 1837) pour l’instruction d’officiers. Elle possède actuellement, d’après la loi de l’année 1880, 2 cours, dont l’inférieur a 3 années et le supérieur a 2 années. Dans le cours inférieur entrent les jeunes gens après l’achèvement du gymnase, dans le cours supérieur des officiers. Les appointements des professeurs est le même qu’à l’université. Les élèves des cours inférieurs y ont aux frais de l’Etat, tandisque -ceux des cour upérieurs à leurs propres frais. Nous y trouvons pendant l’année scolaire 1891/92. un colonel comme directeur, 7 officiers, 6 professeus régul

fûvészkertre 12,000 ; ösztöndijak szegény hallgatöknak 20,000 ; a többi a különféle kiadäsokra. Megjegyzeudô, liogy a tanitâs dijtalan, és igy bevételek nincsenek (a bizonyitvanyok és pôtvizsgâk utânjârô iiletékaz âllampénztarba folyik) 5. Egyesületek az egyetemen : 1. „Pobratimstvo“ („Testvériség“) az ôsszes egyetemi polgârsâg legrégibb kôzmûvelôdési egylete, kiad hasonnevû folyôiratot; 2. „Obi lies“ (szerb hös neve) akadémiai dal- és zeneegylet ; 3. „D anic s i c s £< (a legnagyobb szerb filologusok egyikének neve) ; 4. „Pancsics“ (egy szerb tudés neve) a terraészettani osztâly hallgatôinak egylete ; 5. „A szegény egyetemi hallgaték segitô“ alapja (arektor felügyelete alatt), mely évenkint 6000 frank segélyt ad. 2. Szak- és kôzép iskolâk. , Vajjon egy nemzet képes-e nagyobb

raûvelôdésre, az megitélhetô a szak- és kozépiskolâk mennyiségébôl és minôségébôl is. A'iiïi az iskolâkat illeti, azok szdmâbôl és szervezetükbôl biztosau következtethetünk a haladdsra, I. Azon szakraâk részére, melyek nincseoek képviselve az egyetemen, vannak külön szakiskolak, melyek nagyobb rangûak a kôzépiskolâkndl és olyanok. melyek azokkal egyenlôk. Elsö helycn emlitendö a 1. H a d i akadémia. Alapittatott 1853. (elsö izben 1837), katonatisztek kiképezése czéljâbôl. Jelenleg(a 1880-jki tôrvény alapjdn) van két tanfolyama: also (3 6v) és fo tanfolyam (2 év). Az alséba felvétetnek a végzett gymnazistdk, a fôosztdlyba kiképzett tisztek. A tandrok fizetése ugyanolyan, miut az egyetemen. Az also tanfolyam hallgatöi az âllam kôltségén neveltetnek, a fôtanfolyam hallgatöi sajdt költsogükön tanulnak. Az 1891/92. évben a tanâri kar követ-

für Professorengehälter 196,000 Dinar ; für Supplenten und Praktikanten 10,000 Dinar ; für Institute und Bücher 32,000 Dinar; für den botanischen Garten 12.000 Dinar; für Stipendien armer Schüler 20,000 Dinar; den Rest für die übrigen diversen Ausgaben. Es muss bemerkt werden, dass der Unterricht unentgeltlich ist und es daher keine Einnahmen gibt (die Gebühren für Zeugnisse und Nachtragsprüfungen (liessen in die Staatskasse). 5. Vereine an der Universität. 1. Der älteste Bildungsverein der Gesummten Universitätsjugend Namens «Pobratimstvo» («Verbrüderung») gibt eine Gleichnamige Fachschrift heraus ; 2, Der «Obilics» (Name eines serb. Helden) ist der akademische Gesangs- und Musikverein; 3. «Danicsics» (der Name eines der grössten serb. Philologen) ; «Pancsics» (Name eines serb. Gelehrten) ist der Verein der Hörer der naturwissenschaftlichen Fakultät ; 5. Der «ünterslützungsverein der armen Universitätshörer» (unter Aufsicht des Rektors), welcher jährlich 6000 Frank an Unterstützungen vertheilt.

11. Fach- und Mittelschulen Ob wohl eine Nation einer intensiveren Förderung der Bildung anzustreben vermag, kann aus der Quantität und Qualität der Fach- und Mittelschulen gefolgert werden. Denn was die Schulen betrifft, bietet deren Zahl und Organisation stets einen sicheren Gradmesser für den Fortschritt eines Landes. Für jene Fächer, welche an der Universität nicht vertreten sind, gibt es besondere Fachschulen, welche die Mittelschulen an Rang überragen und auch solche, welche diesen gleichgestellt sind. Unter diesen muss an erster Stelle erwähnt werden; 1. Die Militärakademie. Diese wurde im Jahre 1853 (zum erstenmale 1837) Behufs Heranbildung der Offiziere gegründet. Gegenwärtig besteht sie (laut Gesetz vom Jahre 1880) aus zwei Kursen : dem niedrigeren (3 Jahre) und den höheren Kurs (2 Jahre). In den niedrigeren Kurs werden die absolvirten Gyrnnasisten aufgenommen, in den höheren Kurs hingegen schon ausgebildete Offiziere. Die Professoren sind in Bezug auf Bezahlung den Universitätsprofes-

LÄTOGATÖK LAPJA. FREMDEN-BLATT.