Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

VI

на најнонијт повестницу српску и ако беседе Иолитове послуже повестничару за материјад. Та повестница још је данашњој генерацнји у живој памети. Ал баш према данашњим приликама, иал.а се еећати свих оних Фаза, што је српски народ за ових последњих двадесет година у cfiojoj политичној борби прошао а на ово, мање впше беседе Политове могу подсетити. Прва Политова саборека беседа -има за предмет Војводину. Какав простор времена! Каква промена у политичном положају ерпскога народа! Па ипак вал.а ее сећати тих времена. После апсолутизма баховог, срнски народ имао је најжпвље и најлепше' наде, да ће се са мађарским народрм споразумети и да ће у заједеичкој отаџбпнп уз пријате.БСтво мађарског народа, лепше дане свога народног живота поживпти. За читаво време од октобарске дипломе. па еве до поравнања Угарске са Ауетријом год. 1867. имао је срп Ски народ те наде. Зато је v том времену била етруја у читавог српскога народа, да се имамо придржаватн Мађара, те зато се у оно доба свако нагињање према Бечу као неко „издајство" сматрало. Тим духом су провејане п беседе дра Полита, које је држао на хрватском сабору. Као члан оне странке на хрватском сабору, која је хтела савез Хрватске са Угарском, др. Полпт био је тада одлучан поборник савеза Хрватске ca Угарском и зато одлучан противнпк поши.вања посланпка у бечки рајхсрат. Но као што је у читаврм српеком народу настало велико разочарање пооле г. 1867, то је' ово п на дра Полита уплива имало. П у том првом добу разочарања пада п п yt дра Полита на московску изложбу са осталим Славенпма аустријским, који су према изреци Бајстовој: да Славене вал.а „уз зид прптпснути“, били игорчени, те cv свом огорчењу у ..хаџилуку московсМ)м“ израза дали.