Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

87

ЧЛАНАК 0 БОКИ.

стаза постаје. Ловкен иланина Которанила изгледа као какав грдан. висок тброњ. кога од свуде пиде- од прилпке као што Бечлије из сваког еокака виде свој Стеванов тороњ. Из јадранског мор.а кад ее у залив которски уђе, па се из далека варош Котор у углу оиази. то би сваки рекао, да је то варош читаве оне кршевите планине, што се од залива чак до Ловкена ироетире. Посве је наравно, да еу Црногорци за Боком котореком тежили, те cv не једаред. него више пута Котор и заузимали. Бока которска, то је наравно иродужење Црне Горе, залив которски пак најзгодније, а при том највеличанственије пристаниште за Црну Гору иристаниште, комс можда пара у Европи нема, јер у њему и највека Флота места има. Котор пак за npe-столницу црногорску много је згодније, него' ма које место у Црној Гори, јер и данас, ако се што хоке за Цетиње да набави. мора се из I\отора донети. Бока которска, то је дакле такн магнет, коме ни један Црногорац ггротив етати не може. Кад је јесенас бокешки устанак букнуо, Црногорци би листом у Боку прешли. да их је само кнез Никола пустио, а Котор би за 24 сата у рукама црногорским био. јер оно мало ФортиФикације, што је око Котора, то би Црногорци са неколико топова брзо разрушили, јер могу ма те ФортиФикације још лакггге да ггуцају, него што би се пуцало н. пр. из горњега Барадина на тако звани „брукшанацЛ Но да је кеез Никола допустио Црногорцима, да у I>оку иређу, то би ово значило рат Црне Горе са Аустријо.м. а уједио и са Туреком. Тајни уговор, који је гго свој прилици приликом путоваља у Мисир у Цариграду склопљен, стуггио би у живот. Да би могла пак Црна Гора такав рат започети, морала би Србија Дрину преки, те Турекој иедати да Црну Гору