Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

88

ЧЛЛ.ПЛ.К О БОКП.

нападне. Шта су при бокеппком устанку л' Београдл' миелиди, то спада ме|у оне високе тајне београдске дипломације. која волп ћутати, да бар ћутањем евоју мудрост покаже. Но „Впдов-дан 41 ипак је ту полптпкг у непем наговестпо. кад је с индпгнацпом одбпо ■©д Србије и саму мисао, да би који српскп официр могао бити у редовима бокешких усташа ! Па да нам нпко и не каже, о том смо потпуно уверенп. да је регенство волело гледати Аустрпјанце у Котору, него Црногорце ! С тим не будп речено. да је регенетво погрешку учинило. што Србија при устанку бокешком Дрпну прешла није. али свакојако понашање Србије при том устанку, п велико прпјате.пство Београда са Пештом врло сумљиве зраке баца на политику регенства. Тек кад је већ закљунен био мир кнезлачкп. онда тек у Београду сташе симпатизоватп са Бокељима, п онда тек смедоше београдеке новине коју рећп о Бокп! Ми држпмо, да гдавни узрок, што из бокешког устанка пламен петочног рата ovkhvo шгје. у том лежи. што то Русија пије желити могла. Замашан устанак српскога народа протнв Турске и Ауетрпје небп могао Руевгју равнодушну оставитп; она би морала, хтела не хтела v акцију ступити, а у том случају морала би какву алпјансију зак.вл чпти. па кад би то пруска алијанеија била, то би рат на Неретвп и Дринп, значио рат чак на Рајни п Елби. За тако велпки рат пак Русија пз много узрока још приправна није. Најцелисходније је дакле држала, да кнеза Николу од сваког умешаја у бокешки уетаиак уздржи. Тим начииом постао је читав бокешки устанак без пкакве више целп. Истина да и Вокељи. кад еу се подигли, нису имали другу цел него одбацити аустријеки обраибенн закон, али да је устанак бокеш к и по д дру ги м околио ст им а наст ао. им а о б и иеи зм ер н е послед иц е.