Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

II тако видимо опет и. ири бокешком устанку, да се еиле српске, парцијално, без више цели троше. EEsra томе више од 15 година, како се то свуда понавља. Видесмо два, три помања устанка босанска, ви.десмо. тстанак херцегованки под Вукаловићем, видеемо ратове црногорске, видесмо к|зитскп устанак, видесмсг чете бугарске све без договора заједничког, без цели и плода. Да је та нропала снага уједаред заједниики Јпотреб.вена била где би сад било турско господовање. Но бокешки устанак ипак апје био са свим без цели. Ожнвио ј е и и р обу ди о и з др еиежа Ср пство, а нашим противницика ул и о ј е респект а. Бокењи ирнКају ее сад v њихове пустолине, на њихова пуста гаришта. И ми Војвођани знамо какво је то осекање: опомињемо се и ми, кад после револуције једва могоемо позиати и место, где нам куке беху. Прошло је од то доба више од 20 година, па још сва гаришта у нас изидана нису. Од те пропасти ми ее још опоравили нисмо; ми нисмо још оно што беемо пре буне. Ими Војвођани, и ми смо сиромаси. Али кад нам дође позив, да притекнемо у помок нашој браки у Боки, радо дајемо нашу уште|ену крајцару, да невољу наше браће колико толико, бар. добром вољом, ублажимо. Прилози се за браку у Боки евуда купе, и ово, што је накупљено, тек треба да Је почетак оном, што вања да се накупи. Те ирилоге нека не сматрају браћа v Боки као какав дар, век као нашу •захвалност за оно, што Орпству образ осветлаше, што показаше евету : да Србин живи, да је јунак. Ради тога чланка иодигла је угарска влада (као што се из неких иодатака даје.судити, усљед мига из

Ч.IАНАК О ВОКИ.