Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

105

СЛМООВРАНА ПРЕД ПОРОТОМ РАДИ БОКЕ Г. 1870.

под истрагу доћи. Ја ку вам, гг. поротници, једним примером тј ствар разјаснити. Да сам ја н. пр. напп■сао еличан чланак о Фенијанцима ирландсклм. па кад би тај чланак заиста по енглеским законима садржавао преетупак бунења, то миели.м, да ниједан суд угареки, а ни ви гг. поротници неби држали, да такав чланак вашој пресуди потпада. Знам. да се може рећи, да одношај Угарске према Аустрији није такав, као н. пр. међу Француском и Енглеском. Истина, данашња наука о државном праву (Staatsreclit) не дознаје облпк. кога би могао имати тај одношај, јер се незна. Је лп Ауетр.оУгарека еавезна држава или савез од држава (Bimdesstaat. Staatenbimd). Но кад се не зна за таЈ облик, то могу за одношаЈ међу Угареком и Аустријом меродавни бити само позитивни угарски закони. Такових закона ја познајем само три, и то прагматичну санкцпју. законске чланке од год. 1848. и законске чланке од год. 1867, и то; зак. чл. 12. 14. и 15. У ниједном од ових закона није озпачено, да остале зем.ве Њег. Вел-а уживају ону исту заштиту од угарских закона као земље угарске круне. Прагматична санкција говори само о свези међу Угарском и осталим земљама Њег. Вел.-а, што и у §. 6. преског закона свога израза налази. никако пак не признаје осим те свезе и обране свога краља против иноземства, какву другу заштиту. Вато и Угарска не може бити обвезана, да при каквом уетанку у ~ЦиелајтаниЈи“ чини полицаЈне услугеА „Г. Јавни тужилац као да Је ocekao, .да у том правцу моЈ чланак не би могао инкриминирати, па Је са неким скоком (salto mortale) наједаред уврстио Боку међу земље угарске круне, ir то ваљда због тога, што је ДалмациЈа некад хисторијски припадала земљама угар. круне. Ја, гг. поротници, врло уважавам као држављанин угарски, хисторијско право, ал тамо, где се ради о позитивном закону. ту ие могу призпати за