Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

104

(,'АМООБРАНА ПРЕД ПОРОТОМ РАДП БОКЕ Г. 187' .

угарски устав са одгоиорним миниетарством, а оеобито са установом- жуианија, мдого нам вшне јемства пргжа. него бирократскп устав ауетријскн. Мн смо једном већ изреклн. да ћемо иокп новнм правцем. и да хопемо савез са Мафарпма. тога дакле ва.ва да се и држпмо. Ја признајем, да је наш положај тежак. алп добром во.вом у уетавној држави споразум.вење постаје могућно. На сваки начпн не треба да пођемо странпутптицом. на којој смо тако често бплп". Из овпх ставака увидићете гг. поротнпцп. да ја нисам баш тако рђав патријота. каб што ме- је изволео прететавптп госп. јавни тужилац.“ „Сада hy да пређем на сам meritum оптужбе. Кад сам ја, гг. поротници. добио у руке писмену оптужбм г. јавног тужиоца. морао са.м сам себе пптатп. да ли сам ја икада правне науке слушао и учио, кад не могу да пој.мим. одкуда је г. јавнп тужплац могао из мога чланка црпстп супстрат за прескп преступак назначен j 6. и 9. §§. угареког прееког закона. Би, гг. поротници, чули сте еадржај мога чланка. а ја hy битп тако едободан. да вам прочитам текст закона. што је у §§. 6. и 9. садржан. (Чита закон на мађарском језпку.)' Из овога кете увидпти гг. поротцици. да закон у §. 0. за прески преступак захтева бунење на делотворно оцеп.вење зема.ва угар. круне. Бока Которска не прппада ни сада, нити је икада прппадала зем.вама угар. круне. Даиас у Бокп влада аустријски. а не угарски закои. Ако сгарека није само провинција Аустрије. neh - као што мислим овде нико о том не сумња неодвисна, са посебним законима снабдевена држава. то се одношај међу Угарском и осталим зем.вама ТБег. Вел.-а само може у обзир узети као одношај међу туземством и иноземетвом (Inn- und Ausland). По познатим правним начелима, аа прееки преступак, који би тек у пноземству поетао прески преступак. не може туземац