Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

пмам ту сатисФакцију, да су при мо.м одласку из Вилне Пољаци на жељезници руку ми дали, и на беседи ми ее братски захвалиди. 11 -Што се саме московске изложбе тиче, то вам је познато гг. иоротници. да су на лариеку изложбу многи жуди различне народноети ишли, да су на бечки шиценФест Немци из разннх крајева Немачке долазили и разне иолитичне беседе држали. али се то нико.ме за кажљив чин урачунало није. Но ја се у опште чудити морам као јуриста, да г. јавни тужилац у своју беседу московску изложбу уилеће. Ја знам. да код •проетих злочинаца прошлост живота може сачињавати отештавајућу околност. али да се у преској иарници човеку књижевнику таково што v прески преступак може урачунати, то ми није познато, да. у цпвилизованим државама бива. У опште као јуриста морам опазити, да московска изложба са §.§. 6. и 9. угарског преског закона ни у каквој свези не стоји. Но кад је г. јавни тужилац већ мој предживот хтео навести, и такови као аргуменат против мога патријотизма употребити, то је требао с друге стране еправедлшво да наведе и остале црте из мога предживота. Ако је г. јавни тужилац пратио расправе хрватеког сабора, то ће знати, да сам ја био сремски посланик на истом сабору г. 1861. 1865. 1866. и 1867. Ва читаво то време био сам најревносннји браиилац уније са УТарско.м. У обзиру споразумњења ,еа Мађарима настојао сам у српском новинарству, да се то епоразумљење достигне. О ТОМ могу вам доказ дати једни.м чланком, кога сам писао у „Српском Дневнику", и кога је тадашњи „Мађар Нlајто“ у своме бр. 119. од 24. маја 1861. npeвео. Ја ћу вам из њега ево само неку ставКу читати. (Чита мађарски:) „Будимо једном на чисто сами собом, па питајмо: каква јемства пружа аустријски, а каква угарски уетав. Ја држим да по слободоумиим начелима

103

САМООБРАНА ПРЕД ПОРОТОМ РАДП БОКК Г. 1870.