Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

не додирује ни земље угарске ни земље аустријеке. Па одкуда дакле да само именовање српских земаља може да садржава прески преступак по §. 6. преског закона. кад иети §. захтева за кажњивост: бунење на делотворно оцепњење земања угар. круне.“ „Долазим на пнкриминирану ставкс о Орбији. Ја се чудити морам, како је могао г. јавни тужилац пред Форумом еуда крањевине Угарске узети у обрану Србију. Ја мислим гг. поротници, да смо еви у томе сагласни. да је Србија према Угарској иноземство. Кад је пак иноземство. то би морао у Угарској постојати посебан закод, који би Србији заштиту давао. Ја тога закона не познајем, а није га ни г. јавни тужилац навео. и неке га по свој прилици ни навести, јер га међу угарским законима наш не може. Ја ћу вам, гг. поротници, то начело интернацијоналног права: да иротив стране државе преског преступка бити не може, и да га само онда има, кад држава за заштиту стране државе посебан закон ствара — r то ћу вам са два примера разјаснити. Кад је Француска емиграција у енглеској штампи етала лсестоко нападати на цара Наполеона, тада је свемоћни император на (Јени хтео упливом своје дипломације приволети енглееку владу. да процесима обузда те нападаје пј)Отив владавине. Па. знате л' шта је Енглеска одговориДа? Да она нема таковог закона, који би такову заштиту Француској давао. У Белгији је такође писала Франдуска емиграција против цара Наполеона, па је требало много година, докле је мокни и.мператор на Сени могао приволети слабу Белгију, да створи иосебан закон, који вам је иознат под насловом: Attaqn.es aux relations internationales (нападаји на међународне одношаје). Нека створи Угарека такови закон, иа онда може јавна оптужба ставку мога чланка о Србији инкриминирати, а дотле

109

САНООБРЛНЖ ИРЕД ПОРОТОН РАДИ БОКЕ Г. 1870.