Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

могу ja. као угареки држављанин, ппсати против регенства српског. што је мени во.ва. Пли ва.вда јавна оптужба инкриминнра ону етавку. . која еа Србнјом у савезу стоји. и где ја Србпју према српекпм зем.вама називам српеким Ппјемонтом. Гг. поротнпци! ово наименовање Србпје као српског Пијемонта употреб.вавади смо јни српеке публицисте и за времена Баха и Шмердинга, шта више и у времену војенпх стдова у Угарекој, па никад није на памет па.го нп најстрожијем аустрпјском државном одветнику. ни каквом ми.штарном аудитору, да таково што пнкримпнпра. Је лп жогуће. гг. поротнпци. да оно. што је бп.го слободно petii и нагшсати под војеним судовима ауетрпјским. да није слободно наппсати под уетавном владом кра.вевине Угарске ? Наименовање Србије као Пијемонта и не може имати што кажњиво у себи. јер мора.ју према Ппјемонту и сви одношаји Италије у едпчноети бити. Пменовање Србпје као српеког Пијемонта може се само однреити на српске зем.ве у Турској, јер само тамо српски народ живп тако компактно. као народ талијанеки j Итадији, нпкако пак не може се то односптд на територијум Угарске, н. пр. на Бачку и Банат. Нема дакле јуристанског еупстрата за прееки преступак у§. 6. преског закона садржаном.‘ : „Додазим на инкриминирану етавку мога чланка о кнездачком мнру, где велим, да је то уникум у међународном праву, да која држава са сопственпм поданпцима уговор чини. По строгим начелима међународног права заиста п јеете то ушткум, но пма по.штичнпх ситуација, где која држава мора птреба да отступп од тих строгих начела. Ви гоеподо поротници као Жађарп најбоље се сећате оне зиамените изреке Биндишгреца: Mit Rebbellen unterhandle ich nicht (ca бунтовницима не уговарам). Колико би ее зло одетранидо. колико крвп би било уштеђено, да је онда аустриј-

110

СДМООБРАНЛ. ПРК 1, ГГОРОТОМ РАДП БОКЕ Г. I ST •'