Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

112

САМООБРАНА. ПРЕД ПОРОТОМ РАДН БОКЕ Г. 1870.

мити. Но еигурно да је г. јавни тужилац у својшг миелпма додао, да ја могу желити. да Црногорцп. заузму Котор, ал ја га молшг. да ми покаже ону ставкт. где сам ја поз.ивао Црногорце да заузму Боку Которску? Ако ћемо ми нешто мислима додавати. што нпје написано, то ја могу у мојим мислима и то додати. да Аустрија по геограФској целини Боке Котореке п Црне Горе може хтетп. да она за себе заузме опет Црну Гогу. Мислпти 'се даје много штошта. па ke из геограФске целпне Боке Которске п Црне Горе сваки човек моки посебице што замислити, али мпслп по себи не могу бити супстрат кажњивог учина. Овде ми нехотице пада на памет. како је врло жалосно, даиреске парнице у опште могу постајати, кад оне понајвише за предмет имају. не учпњено дело човека, него само његове мисли. Сен-Мар-Жпрарден у његовој знаменитој лолемицџ са клирикалним листом „Инпвером“ (Univers), учинио је о иреским парипцама значајну пзреку, која је нашла одјека од једног краја Европе на. други. .О.ее.-Мар-Жнрард ен рече, да будућа поколења мораке сматрати данашње преске парнпце исто тако, као што ми еада ематрамо иекадашње процеее протпв вештица и мађпонпка. Аналогпја врло је појм.вива; вештпци и мађиоинку урачунало ее тада као кажњивп чин оно, што они нису моглн ни починптп. Тако се данас хоке да урачуна публициетама бунеље и нарушење Јавног мира, што они својим пером нпеу кадрп нп пропзвести. Тако се и мени хоке да v рачу на као прески преетупак догађај бокешког уетанка, премда сам Ја чланак о Бокп далеко после бокешког устанка написао. То је оно страшно иротуслов.ве, што постоји међу начелпма криминалног права и преског законодавства. По кршшналном праву може ее казнити само чнн илн покушаЈ чпна. т. Ј. почетак нечега, што делотворном чину води. (Eine zur vvirklichen Aiisnbung fuhrende Handlmig). Па