Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

113

САИООБРАНА ПРЕД ПОРОТОМ РАДИ БОКЕ Г. 1870.

и код интелектуалнрг зачетника (intellektueller Urlieber) предпоетавља ее за кажљивоет евагда то, да. се чин заиста догодио иди покушао. Код прееких престепака пак не казни ее чпн. иди покушај чина. који би ее пресом произвео. него ее казни ca.ua мисао без чина и покушаја. То је оно страховито. што еваки прески закон у еебп садржава. Зато у сдободвим државама, где је потиуна сдобода штампе, као у Америци, Енгдеској. тамо нема ни преског.закона. ни преских преетупака, него поетоји општи казнени законнк. па кад когод путем штампе запета победи. да се какав кажњиви чин догоди иди иокуша, то тек онда постаје писац кажњив." ..Додазим на ставку, где ведим, да су Црногорци свагда за Бококоторском тежиди. Ја се морам чудити, како је могао јавни тежидац ову ставку инкриминирати; ја то никад ни nvo нисам, да иежња (Sehn&'iiclit) може бити супетрат кажњивог чина, ако се са том тежњом какво дедо не скопча. Ја у том чдацку нисам наговарао Црногорце, да заузму Воку, него сам само констатовао, да Цриа Гора има жудњу (Sehiisncht) за Боком которском. Господо поротници! Ви знате, да свака држава има своје жудње. Пруека има сноје жудње, Русија своје и Аустро-Угарска евоје, па зашто неби имада и мада државица Црна Гора своју жудњу! Ади од жудње до деда велики је скок, па се не може жудња и дедо пдентиФикоиати, а најмање се може менк импутирати као иреекн преетуиак, што ја конегатујем такову жудњу Црне Горе. Јо, господо поротници, ако се мисди. ако се жудње могу имиутирпти као прески преетупак, ако ('рбину као угарском држааканину у уетавној кра.вевини Угарској није сдободно оиисати hvt Црну Гору, ако није сдободно изразити еимпатије за Бокеље и Црногорце, за своју пдеменску ораку - јо. онда гг. поротпици, затворићемо ми Грби наше ' ' '' ■ 8