Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

118

САМООБРАНА ПРЕД ПОРОТОМ РАДИ БОКЕ Г. 1870.

дође v нужду и нево.ву. кад је рањен ц немоћан. xv онда престаје непријате.Ђ. па поетаје човек. Па ky вам у том обзиру иајновпји пример навестп. Данас се Kvne хп.кадама прплози за зароб.кенике Француске. Би знате како Пруека хшж.ниво гледи на све оно. што данае бива у Аустрпјп. али зато није замерпла ту хгманптарну це.т. која се у . л гарској за Француске зароб.венике врпш. II ја гт. поротнпцп. нпсам нпкада пмао спмпатпја за повека од (Адана и за његова opvija. а.тп кад еам сас.тушао позпв, да иети Французп v свемм оскудевају н да немају дово.вне обуке. да се штите против непогоде зпмњег времена то сам ија дао мој ирп.тог. јер нпсам питао. јесу ли то напо.теонски со.тдати. век сам у њима сматрао њуде. Па оно. што је с.тободно у Угарекој чинптп за Фрапцузе, зар Србину као држав.ванииу угарскрм да није с.тободно чинити за евоју племенску opakv Воке.ве? Ја се заиста чудптп морам. како је јавни тужи.тац из те ставке могао пзводпти дражење и буњење против јавног мира и реда. У опште морам са г. јавним тужпоцем на чисто битп. какав правни и јуриетански појам ои свезује са дражењем п бушењем? Утисак ч.танка каквог саи. по себи не може бити мерило правног појма. јер је посве субјектпваи. те је раз.тичаи код различних пндпвпдуа п разних народностп. различан код Мађара. различаи код Србина. Дражење п буњење мора имати као еваки кажњивп учин по свом правном појмм исип о објективно, а то објективно еастоји ее v томе. да прп дражењу и буњењу мора бити какав позив на кажњшш чин. Истпна да је г. јавни тужилац из те моје ставке изводио, ла у оптужои изрично казао. да ја угарске Срб.е позпвам на делотворну homoli Боке.вима. и да тимс буним п дражим против јавног мира и реда у Угарској. Но. госиодо иоротиици. ви сте чули иревод те ставке, иа сте тамо могли разабрати. да ја говорим само о пот-