Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

никл' тгарском допустнти устн ен v oopanv и хоће ли допустити да расправа буде јавна. јер се по старом иостуиовникт. иредтзшхала само .аугентпкацпј а £! исказа сведохса. Но напослеткт је стд разлозшга трију бранплаца попустио и допустио по ..новијој пракси" како јавну расправу тако и устмент обрант. Сала, где се расправа држала, била је дупком пуна. Обранбена беседа Политова. која је уједно и тадањи разположај означавала гласила је: Обранбена беседа дра 31пх. Полпта-Десанчпћа дана 16. .марта 1872. т парнпцп радп демонстрацпје нротпв Анђелића. „Славнп кр. судбенп столе! Пре него што бих у обрану мога штићеника г. [дорђа Бтковића. одговорио на оптужбу сл. кр. државног одветнпштва. нека лш је допуштено учпнитн неке предходне приметбе, које стоје у тесној свези са импутираним учином. и то тпм више, што су те иримедбе кадре бацитп особиту светлост на сам шшутиран учин. ‘ ! „Сл. кр. судбени столе! ll.ua времена када судство, место да штити личну слободу грађана, задаје немир.п страх мирним н лојалнпм грађанима,- Такова времена налазимо у два екстрема: у временима велнких револуција, и у временима најжешћег апсолутпзма. У таким временима нико није сигуран за сврју личну слободу. нико није еигуран да неће допастп иреко ноћп изтражног затвора. £! „Ја мислим да ми xie живимо у тпм временима. Ја држим да живимо у мирно и уставно доба, да жиг.пмо у краљевини Угарској, да жпвимо у уставнрј држави. Но у уставним државама лична. елобода грађана таковим је јемствима, таким каутелама ограђена. да њено ограничење само у најкрајњим случајевима места нма,

126

ОБРЛНБЕНА БЕСЕДА У ЈОВАНОВIШЕВОЈ НАРНПЦП Г. XS7ž.