Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

Баш г. прота Захаршк. којије био овему оиевпдац. не може да етави моме штикенику ништа друго на терет, него оно, што се догодило код кола. Је ли пак ово злочинство сметања верозакона. то мпрном еавенЉу оетав.вам пресуђењу елавнога суда." „И по томе мислпм да сам показао, да оно што ее догодило код алмашке цркве нит је било злочпнство сметања верозакона. нит у опште какво кажњиво дело, век проета демонстрација. На поее пак мислпм да сам доказао. да се нпкакав кажњиви учин моме штикенику импутирати не може." ~Но ако доеадања пстрага и расправа нпје могла показати и доказатп злочпнетво еметања верозакона, то из пстраге произлази друго злочинетво, које је посве доказано. и то тако доказано, да би гоеподо судци, моглп таки пресудт изреки. Нрпјава је учпњена не еамо радп повреде верозакона век и ради злочпнства повреде велпчанетва. У том правцу је вођена п читава пстрага. Ово не беше само пријава, која је забачена, век је Формална истрага вођена против онпх. који cv пријав.вени да cv тобож почпнпли злочннство увреде величанетва. Кад се пак на прпјаву кога човека, ловеде кривична истрага ради каквог злочинства, па се то злочинство не обиетпнп. то је почпњено злочпнство потворе, и онај човек, који је у злој намерп ту пријаву учпнио, тај . . . . u Председник; Вас и опет и по другп пут опоменути морам да се држите чпсто обране, иначе бику принуђен одузети Вам реч.“ Др. Полит: „Ја сам мислио да ово у обрану спада, јер је потвора учињена против моме штикеннку. Но кад ми се то ускракује, ја ку да зав]шшм ову обрану, те имам да управпм само неколико речи на чланове овог славног суда." „Господо! Кад је са 1. јануаром ове године ново

136

ОБРАНБЕНА БЕСЕДА У JOBAHOBHBEBOJ ПАРНПЦП Г. 1872.