Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

I.

Срби ва време ЈВахове тстеме. Талијански рат. Октобарска диилома. Hoea уставна ера. •После оног велпког виора, који је 'захватио Европу са револуцијом од г. 1848, настала је свуда нема тишина: реакција са апсолутизмом славила је свуда своје победе. Српеки народ у овој монархији био је у том несретном положају. да је и нехотице био савезник настудајуЕе реакције. Но грдна је погрешка а од наших противника намерно извртагве кад се хоће да тврди, да је српски покрет од г. 1848 био дело реакције или да је српски народ са тим покретом имао реакционарске тежње. На против, српски покрет од г. 1848 био је дело најплеменитије тежње за слободом. а тај покрет није ни из далека реакција створила, већ се она њиме само користила. Српски народ, бранећи своју народност, тежио је за слободом, јер права слобода мора бити уједно и слобода за очување, креп.вење и развијање народности. Заиста, српски народ борећи се v г. 1848 мислио је себи извојевати осигурање своје народноети. Грдне жртве, које је сриски народ у г. 1848—49 поднео. мислио је да их подноси за своју народност. У г. 1848—49 српски народ је осиромашио, готово пропао, али би све те жртве поднео. да је оно постигао, што је мислио постићи. Значајна је у том обзиру изрека једног српског се.вака, кад је оно после рата год. 1849 царски повереник Исидор Николић-Џавер 1