Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

2

ЗА ВРЕМЕ БАХОВЕ СИСТЕМЕ.

обилазио пострадале српске крајеве. па кад дође п Ј Сентомаш, те на цичи зшш впдп једног се.вака Сентомашанпна без опакапје. па га заппта; „А где тп је пријане опаклија 1 U Оиај мт одговорп: „Еј гоеподару. не може ее пмати п опак.тпја п Војводина." Ово најбо.ве плтетртје расподожај српскп j оно доба. Српски народ сносио бп био радо и сиромаштво и свакт оскудпцт. само да се остварпло оно, за чим је тежпо. Алп т том је лежало оно ттжно осећање. да после онпх грднпх жртава т крвп и т имањт, Орбпн нпшта или готово нпшта постигао није. Војводина по имент се звала српска, јер народност српска т њој никаквог израза добила нпје. шта више, у српској Војводпнп био је Србин потпштен п гоњен. Некодико српскпх чиновника т Темишвару то је бпла сва награда за оне грдне жртве. које је српски народ тг. 1848 —49 поднео. Није чјдо дакле, што је српскп народ п]Пl таком расположајт, почео миелити на то : да ли нпје т год. 1848 погрешпо и није ли мт ва.вало дртгим пттем поки ? У Војводини владала је заиета равноправност. али то је била равноправноет, што ст п Мађарп ц Србп наједнако тгњетавани били. Истина. да је п та „равноп]завност“ годпла неким и некпм Србпма. којп cv у рату од г. 1848 —49 неодо.впвЈ мржњс против Мађара т себе јпили. Они миш.ваху; кад Србин не може да господари, бар нека не господарп ни Мађар! Али векина Срба.ва ппак миш.ваше дртгчије. мпш.ваше. да би можда бо.ве било. да се српски народ тг. 1848 споразумео са Мађарима. па да је тетавним путем и j оквирЈ уетава Јгарског гледао да осигура евоју народност. Расположај ерпеког народа j то доба био је т опште пово.ван за помирење са Мађарима, особито кад се после десет и више година почеле заборав.ватп страховитости рата од г. 1848 —49.