Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

Такозвана Бахова с-иетема, система апсолутизма. центрадизације и понемчивања, тиштила је свакога. ЈГрема оном како је та система била удешена. мислило се. да te вековпма трајати. и нико није држао. да te јој скоро крај бнти. Мора се признати. да је Бахова система како v целини тако и у свима појединостима добро била тдешена. Судство, полптична управа била је поверена чиновницима, који су већииом свестни били свога позива, и који еу своју дужност ■савестно вршили. Контрола над чнновницима била је најстрожпја. У том обзиру Баховој сиетеми није било замерке. Али и најмање кретање на народном пољу 'Од стране ма које народностп подпадало је најстрожијим мерама. При том сва је тежња била на то управ.вена. да се ., немачка култура £! п немштина шири. као што је немачки језик како v званијама. тако и у школама био свуда уведен. Ово потиштено етање v обзиру народности. осеГали су подједнако и Срби и Мађари, и зближење међу њима била је томе наравна последица. Таман кад се мислило, да та Бахова система најчвршке стоји, кад се мислило, да је за десет година своју пробу издржала показа се сав трулеж те системе за аустријску монархију. Бахова је система показала, да организација ма како удесна била, ако нема основа у задовољству народа, он а с е мор а ка д та д сруш ит и. Но еиетему Баховх држаху у Бечу даје најчвршћи ■организам за монархију, држаху, да централизација Аустрији даје снагу и мок не само у унутарњости, него и према епољнем положају монархије. У тој предпо-стави, Аустрија се са неким еамопоуздањем заратила у год. 1859 са Француском ради ЛомбарДије и Венеције. Ал’ у онај мах кад се чиниле припреме за талијански рат од г. 1859, иоче и узрујаност у Угарској.

3

ЗА BPEJIE БАХОВЕ СИСТЕМЕ.