Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

не бпрају no срезовгша. већ да се изберт из конгрегације, те да Среи ~колектпвно‘: буде заступ.Бен. При тон бирању за хрватеки сабор буде изабран и дро. Полит. То је био први избор дра Полита на сабор. Сремски посланици. кад су дошли на сабор у Загреб. били су прпјате.Бски примље.ми. Др. Полит буде таки за саборског бележника изабран, пошто је тада баш једно местб саборског бележннка било уиразњено. У оно доба водиле cv се расправе на хрватском сабору поглавито о одношају према Угарскрј. Вечка влада желила је, да хрватски сабор пошаље своје посланпке у бечки рајхсрат и зато није била противна што већој самосталности Хрватске према Угарекој. Но народна странка хрватска. а на челу јој Кватерник, поред велике самосталности према Пешти. хтела је исту самосталност и према Бечу. У том колосеку водиле ее тадање расправе на хрватском сабору. Но кад су сремски посланици дошли v септембру г. 1861 на хрватски сабор, те велике расправе о одношају према Угарској и Аустрији биле су већ свршене, и онај знаменити предлог: „да Је са догађајама од г. 1848 свака правна свеза међу Угарском и троједном краљевином престала, и да троједна краљевина као сасма самостална краљевина уговара са Угарском" (што Је после прешлб у знаменити законски чланак42. од г. 1861) таЈ предлог био је век примљен и о њему чекао се одговор из Беча. Сремски посланици по томе могли ■су само у расправама од мање важности учествовати. Но Једна ствар била је ипак од велике важности и тицала се понаособ сремских посланика, атоЈебнло питање Војводине, односно питање закључака благовештенског српеког сабора. Ствар Војводине дошла Је пред хрватски сабор путем петиција: да ее закључци српског благовештен-

1 5

ГРЕ.МСКИ ПOС.ТЛШIЦИ Н.-С ХРВ. САБОРХ.