Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

16

СРЕМСКИ ПОСЛАНИЦИ НА ХРВ. САБОРУ.

еког еабора код Њег. Величанства. камо су иоднсссии, подупру. Наиме муниципија вароши Новог Сада управи.га је окружницу на друге муниципије у Угарској и троједној краљевини, да закључке српског сабора путем петиција на земаљски еабор подтпрг'. Мефг осталим муниципијама наравно и сремска обратила се и загребачка и вировитичка жупанија на хрватски сабор, да се закључци српског благовештенског сабора подупру. Кад је петиција загребачке жупаније пред хрватеки сабор дошла, буде закључено, да Ш се же.ве ерпске подупрети у своје доба пред угарским сабором, кад троједна краљевпна дође у положај, да са Угарском нови савез уговара, донде пак да ова ствар остане in suspenso. Ово се мотпвовало тиме, што, ако би се же.ве српске пепосредно у Бечу подупирале, да би то иптло у прилог реакцијп. Но сремскп посланици, којп су после тога закључка на хрватски сабор дошли, нису ее могли задовољити тим, да се српска ствар на непзвестно доба одгоди. Оремеки посланик Ђорђе Новпћ у лепој беседи ра.зложп же.ве српске у обзиру Војводпне, наглашујући да оне по закључцима благовештенског сабора не иду иротив целокупности троједне краљевпне. На то сабор одлучи, да се закљхчци благовештенског ерпског коигреса имају предходно штампати заједно са говором посланика Нор|а Новића пда се међу чланове сабора разделе. У ието доба управила је и вировитпчка жуианија петицију на хрватеки сабор у обзиру српских жеља. Та петиција изазвала је v саборскрј еедници дана 19. септембра 1861 жестоку расправу о Војводини. тој ])асправи држао је др. Полит своју прву иовећу беседу. *)

*) Ту беседу писмо могли иаћи опширно у српским лпстовпзга, алп смо је вашли у „Ost und \Vest-“y бр. 190 од г. 1861, тада знаменитом словенском органу, што је на немачком јозпку нзалазио у Бечу под уредништвом гласо' внтог дра Ткалца.