Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

„Али ми емо се јако превари.ш. па сада прп најбољој во.бп није више могу Кет Срба оне спмпатпје за Мађаре побудити. које су онп још пре кратког времена Јживалм. “ „Ово се лако разјасгБана тиме. што је угарекп са6oj) п изаслан одбор за питање народностп подптно игноровао же.Бе Срба у обзпру Војводине.“ „Ја сам се лично могао уверитп у Пештп. да ма])арски државници не само да неКе нпшта да знају за Војводину, него неће нп на то да пристану. да се жупаније по народностпма окруже.“ „На угарском еабору свагда се иетоветује Угарска са „Ма|арорсагом“, те се етавља Угарска на исти ступањ као оне државе, где генетпчна п по.пггпчна народност, као н. пр. у Француској исто значе. Нпкако неКе Мађари да се опрпјате.Бе мишљу, да је Угарска од прилике оно, што и Швајцарска, где тек вшпе генетичгшх народности сачнљавају. по.штичну народност земље.“ „Сматра.шсе Угарска као ~Мађарорсаг“, као земља Мађара, то је наравно, да је решење питања народности немогуке, И заиета одбор под Етвешом за шттање народНости, не само да питање народностп нпје решпо, него његов елаборат може се ематрати као нека еатира на питање народности, особито што се тиче Срба.“ „У држави, као што је Угарска, где се народности имају сматрати као стихпје, које саму ту државу сачињавају, као стнхпје, које свога израза у народној уирави на пзвесном земљишту треба да нађу у трј држави те иародности еамо као неке јуристанске особе сматрати, којима се може дозволити нека автономија у цркви и школи, то је заиста много самопрегоревагБа предпоставити j тих народности, кад би на таково’ што приетале. “

18

БЕСЕДА НА ХРВ. СЛБОРУ О ВОЈВОДННИ Г. 1861.