Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

преко угарске дворске канцепарије и војеног министарства дошле хрватској дворској канцеларијп, са свима актима о закљумцима благовештенског сабора лежале су скоро две годпне на столу дворског еаветника дра Ливија Радивојевика. јер се нпје знало. хоке ли се п како iiemnTii питање Војводине. Напослетку ти свн списи добију решење: ~И.ма се л т своје доба репродуцирати ad acta. “ И тако п сада сви ти списи бораве санак у каквој регистратури у Загребу или у Пешти! У сно доба иостајала је све јаснија ствар : да што дуже траје борба у Угарској против Вема и што Мађари у тој борби веку енергију развпјају. да бечка илада све зхање одважности има, да се замери Мађарима. Изреку Шмерлинговм: „ми може.мо мекати,“ није могла бемка влада да испуни, напротив показало се, да Мађари могу ..мекати". а да бемкрј влади није до мекања. Отпор Мађара довео је бемку владу у највеку неприлику, јер тај отпор био је врло озби.вне нарави. Мађари нису хтели порезу плакатИ, век су волели при-мати солдате у ексекуцију, те је влада била принуђеиа тим начином ексекуције порезу истеривати. Бемка влада одлуми се напослетку да покуша спет пут поравнања са угарским сабором. У г. 1865 биле су припреме за изборе, а г. 186G век је саборисао како угареки, тако и хрватски сабор. При изборима у Срему буде др. Полит у иришком срезу за поеланика на хрватски еабор изабраи :|: ). Сабор хрватеки састао ее 12. новембра. 1865. Таки по еаетанку његовом, еаставиле су поједине странке своје клубове. На том сабору биле су поглавито' три странке: хрватска народна странка (Позо-

*Ј Др. Милетић је тада био изабран како за хрватски тако и за угарски сабор. Кратко је време био иа сабору у Загребу, па онда сде ка сабор у Пешту.

СУДБА ;-!ЛКЛ>.УЧЛКЛ СРП. СЛБОРЛ О ВОЈВОДПНП.