Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

рашп), која је илала свој кмуб у зданпју пзложбе. странка самостадна (рајхсратека), која је пмала свој кдуб у зданију ..дворане", странка унионистична (од Хрвата- ма|ар,онска прозвана). која је имала свој клтб у каспни. Сремски посланпци по тадањој стртјп савеза са Мађаршха- бплп су у унпонистичној странци. Бечка влада пмала је велико поуздањелда fee хрватскп сабор признатп Фебртарскп патент. те да Бе изабрати посланпке за рајхсрат. а тпме да ће припомоћп. да се отпор Мађара. кад се впде усам.кени умекша. Да бечка влада спгурнија буде, позове п Крајпну на хрватски сабор. Крајпна. као шт.О се дало. мислити. спадала је у „самосталну“ странку. која није хтела да зна за савез угарски и која је била приправна да прими Фебруарскп патент. Та странка била је у до.ета великом броју. управо у релатпвној већВнп према наррдној п унпонистпчкој странци. Народној хрватској странцн није ишло у прплог да прими Феб})уарски патент. те да хрватски посланпцп оду у бечкн рајхсрат. Видеки. да би прп расправп о адреси могла продретп адреса самосталне странке, хрватска народна странка понудп савез унионнстпчној странцп. која овај еавез прими. Ус.вед тога читава униониетична странка пресели се из каеине v клуб изложбе. То је била прва фузија, која је представ.вала једну огромну етранку. Но у тој Фузионираној странцп били су елементп врло протпвни једно другом. Хрватска арпстокрацпја. која је скроз била мађаронска. тешко се могла сложити са хрватским народњацима. којима нпје било толпко стало до савеза мађарског. колпко до „неодвисности и целокупноети Хрватске" и у том главна је бпла тежња народне хрватске стра нк е : да се Крајииа са Далмацијом Хрватској утелоВи. То је и био главни нагласак адресе, коју су хрватски народњацп еиремили.

28

CTPAHKE HA ХРВ. САБОРУ Г. 1866.