Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРХ ПРИ РАСПРАВИ АДРЕСК Г. 1866

31

њати. који гледа у Агстрији и у Тгрекој државе, којих постанак једно с другшх у савезу етоји п којнх положај у данашњем равнотежју евронском посве један другог надопуњује. Шта је постанак Аустрије? Ништа друго него деФензиван савез народа европскога истока против навали османској. Да је тај савез пре битке косовске учињен или нешто после битке мохачке. Аустрије може бити неби било. Како је навала османстса престала, таки се види тежња Угареке п Троједне Крањевине, да у свој наравскп пређашњи положај ступе. ограничивши свезу с Аустријом на чиету переоналну унију. Али Аустрија тога никада хтела није, него је свагда хтела Угарску и Троједну Краљевину провинцијама аустријским начинити. Отуда оне велике побуне у Угарској, отуда тристагодишња борба сабора угарског са бечком владомА ~ Ова борба тек нађе дочетак свој у законима угарским од године 1848. Ти закони ставише Угарску у наравни положај спрам Аустрије; ти закони ставише Угарску у положај, који јој иде у читавом европском истокуА „Зато Мађари никада, па баш никада од тих закона отетупити неке и не могу, јер би ее тим пореметила логика повеснице. Атстрија то дубоко осећа, па ее тим законима из еве снаге противи, зато је издала диплому октобарску и патент Фебруарски, али јој то све не користи.“ „Повесница има своју логику, те из премиса непобитне конзеквенције вхче. Да Је диплома и иатент у живот ступио, логике у повесници било неби. Ерв ми иде у образ и црвенити морам хсад помислим, да Је у нашој домовини људи било, који сб родољубима градише, крји о нашој лелшој будућности сањаше, па ипак диплому ix иатент бранише. (Живио.) Немојте гоенодо рећи. да ово не спада на ствар, да Је решење источ-