Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

нога шггаља далеко. предалеко. да не стоји -v еавезт оа положајем нашим и да ми тај положај не можемо равнатн ио пптању. које је т руку велевлаети." ~Не госпбдо, у псточном је питању голем. преголем, гнгантски корак напретка учињен. пто крпмсктш ратом и цариским уговором од годпне 185(3. Баш гарантована целокупност Турске, баш то је тај голем корак напретка у решењу петочнога питања. То може бпти да пзгледа као парадокеон. алп срећом спада у оне парадоксоне. које цар Наполеон и народ Францтектт оживотворавати обпчава." _Што је та гарантирана целокупност Тгрске? Нпшта друго него гарантпрана неутралност зема.ка полуоетрва балканскога. Те зем.ке еу пут Европе у Азију: која власт тим иутем влада. која у Цариграду ђерму имати и малтарпну купптп може. та велевлает Европом влада. Вато парпски уговор стави interdictum prohibitorium, да се нп једиа велевласт тпх зема.ка такнутп не сме. а тим је прокрчио пут. да зем.ке ове постану баштином оних народа. којих су биле. Под заштитом Европе. под гарантираном неутралности овпхзема.ка. ништа на путу не стојп европеском равнотежју. да се по примеру Грчке и Србије п други хршпћански народп оелободе од турскога јарма. г Го ослобођење не може имати смисла, да један народ над другим влада; овде ие сме бити ни румунско, нн грчко, ни бугарско. пи српско царство, него ови народи морају као мале државе међу собом у савез стуиитп: на том путу ие еме бити јаке државе. јер то нахтева равнотежје европско; те зем.ке морају бити неутралне п за исток Евроие оно. што је Швајцарска за запад ЕвропеС „Госиодо! Ја се опет враћам на то источно пптање. Ово иитање стоји у савезу са угареко-хрватскпм 11ит§|м, јер се неда другачије решити иего тпм иачином, да се коифеде рац иј а народа европекога

ББСЕДА HA ХРВ. САБОРУ ПРП РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1866.