Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

истока етворп. Та се конФвдерација не може створити, док је Атстрпја у положају. у којем јесада. Док Угарска п Троједна Кра.вевпна не ступе у чисту персоналну унпју са Аустријом, дотле се мора решење псточнога питања одгодити. Угарска и Троједна Краљевина поеване еу по евојој прошпости. да свој пређашљи подожај у европском истоку заузму. Угарска и Троједна Крањевина морају пропагирати слободан. уставан. мунпципалан живот на читавом еироиско.м истоку; оне морају кад тад у какав такав одношај спрам те конФедерацпје народа ступити. а то не .може другачије бити, него кад свој положај спрам Аустрије сведу на чисту переоналну унију.“ .Немојте господо казати, да су то илузије. јер Аустрија не може на то пристати: ја бих вам могао приповедати ствари, које еам сазнао. кад сам био у Црној Гори. те би се ви чудили, какав је траљав велевластни положај Ауетрије, али нећу, јер то не епада на ствар, него ћу само то казати. да ја са гледишта наше лепше будукности пледирам за савез са Угарском. Знам ја господо, да је то врло тугаљива ствар, па ако икоме, то Грбину, кад му споменете годину 1848., онда му се нешто породи у живцима, што се описати недаА |Кад годину 1848 Србину споменете, оида му долазе пред очи оне стотине српских мученика, који еу на губилишту мађарском грозно погинули, тада му пред очи долазе оне хиљаде џородица, које су страгано у валовима Тисе и Дхнава живот изгубиле, онда му дођу пред очи изгорела села и градови, онда му дођу пред очи они страшни призори при пропасти Сентомаша и Новог Оада, где Србин једном кубуром уоија свога непријатеља, а другом самога себе. Ја сам те призоре из близине гледао, те их никада заооравити неку. Зато, кад сам у овој саборници чути морао, да се год. 1848 игнорира, када ее каже, да је то све

33

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ ПРИ РАСПРАВП АДРЕСЕ Г. 1860.