Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

реакцпја била, онда ми се крв смути. Год. 1848 нпје дело реакције, него је дело правог народног нанора п одушев.вења, и зато мора бити година 1848 за нае псходиште интернацпоналног одношаја спрам Угарске." „Угарска никада, па баш никада Хрватску покорила није; Хрватска је у савез етупила са Угарском својом во.вом. Петина хиеторички не дају се доказатп. бар колико ја знадем. не дају се доказатп подробно увети, под којпма је Хрватска еа Угарском у савез ступила. алп то стоји. да се нпједан хисторик мађарски није усудио тврдптп, да је Угарска Хрватеку покорила. Зато је наше етановпште год. 1848 било оно. да мп спрам Мађара v интерпационални одношај ступитп имамо. Ја делим п оеекам у подпуној мери оно, што се желп у обзиру неодвисности паше зем.ве еирам Угарске, али- прека нужда мора нас на то нагнатп. да свезу, и то што тешњу са Угарском начпнпмо, п то баш с обзиром на нашу лепшу будућност. Каква да буде та свеза ? Ја штујем еве оно, што је казано у обзиру чланка 42. од год. 1861.. ја штујем. где се вели, да ми без тога чланка никад и иикако ни један корак напред чпнптп не можемо. Ја сам год. 1861 на сабор доцније дошао, него што је тај чланак створен. али да сам бпо при стварању тога чланка, никако небих могао гласати, да сс у оној Формн даде. у којој је начињен. Навешћу п разлоге.‘ ; „У Форми, у крјој је овај чланак начпњен, на њега угарски еабор нитп хоће, нити може одговоритп, пЈа сам уверен, да неће одговорптп. (Немир. Охо! Н редседник др. Шухај: Молим господо, чујмо!) Ја штујем сву ohv гоеподу, која су овај чланак стварала. морам ииак казати, да је иосве нејуристичан, и то са гледишта приватног права о уговору и с гледишта права интернационалнога о иактираи.у, Јер ако смо ми незавиени. онда туђега иризиања не-

ГзЕСЕДА НА ХРБ. САБОРУ ПРП РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1866.