Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

зависности не требамо, ако пак хоћено што од независности отпустити, .мора.мо то потанко озпачити. што отпуетити хокезхо, јер иначе други compaciscent одговорити не може. “ ~И ја мислим, да емо у некаквом circulu viciosu, да смо у некаквој дилеми гледе закона од год. 1848. Ја имам то уверење, да би морали за те законе обзиром на наш положај према Ауетрији, ми Орби и Хрвати још у већој мери војевати него сами Мађари. Али баш у том лежи тешкоћа. што су ти закони некаква саб.ва на две стране оштра. кад бранимо ми те законе против Аустрије, изгледа кано да хоћемо нашу самосталност да поткоиамо." ~Ја закона од год. 1848 с мога гледишта у обзиру Троједне Кра.вевине. обзиру српеко-хрватскога народа никада признати не могу. Али се сада о том ради, да се из теснаца обзиром на нашу будућност изађе. Зато ја пледирам, да Хрватска и Славонија евоје посланике на угарски сабор пошаље. Али како? Не онако, како је то г. известите.в једногласне адресе извео, јер на овај начин нема нити њему нити мени места у овом сабору. него би се. морали вратити у Славонију и Орем, да тамо заступнике за Пешту бирамо. Важна је ствар господо, да угарски сабор Бечу Фронт начини; то је важна ствар по читави исток европски. и зато да угарски сабор то учинити може, ја еам за то, да се од Хрватске и Славоније заступници на угарски сабор пошаљу, али не по изборном реду закона од год. 1848, него из сабора овога, но у оном броју, како то закони од год. 1848 захтевају. Тим би био угарски сабор реинтегриран, и Угарска би положај свој спрам Аустрије заузелаЈ „У обзиру уре|,ења Угарске спрам Беча, ти ои посланици као и други посланици на сабору угарском суделовали, али у обзиру уређења одношаја Јроједне

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ ПРИ РАСПРАВН АДРЕСЕ Г. 1866.