Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

Краљевине спрам Угареке билп бп ти поеланицп депутацпја ad hoc, која ее ни т што друго упуетптп небп смела. него што јој овај сабор рече п надожи: она ее неби могла упуетптп. да од наше автоиомнје што год отпуети. и ~Но те речп автономија. еамосталноет, савез еа Угарском, толико пута су пзушкене. да сваки то жели. али нико то не прецизира. него кад ее пита. у чем мпсли, да ее та автономпја, тај еавез еаетојп. редуцира се одговор обзпро.ч на еавез на то. да ke нашп посланици приеуетвоватп прп цере.монпјп крунпсања краља, Пе гоеподо, наша свеза еа Угареком мора субетрата пматд; а тај налазим ја v том. да на екл пном угареком еабору буде заступана Троједна Краљевина. Ердељ п Угарека, па да екупа оно решавају, што пмају давати Бечу у обзиру војске и новаца; све би друго морало на автономију Троједне Краљевпне спадатп. Ако дакле Угарека добије евоје миниетарство. као што га добитп мора. јер Ауетрија другога пзлаека нема (охо!), онда мора и Хрватека добити земаљеку владу. која би била овоме еабору одговорна, и у тој земаљекој влади морала бн ее етотшти еадашља канцеларпја и намесничко векеА ~То је, по мом мљељу, једшто могуће решење питања угареко-хрватскога епрам Аустрије и епрам читавога евроиекога истока. 0 тога гледишта баш ми је жао, што не могу битп е оним родољубима једнога мњења. који еу као главиу етвар наглаеили свезу Далмације и Крајине." „Ја сам тога увереља. ако ее то питање не реши у ЈТешти, да се у Бечу никада репштп неће; ако се иак у Пештн не реши. то he се решитп оида. кад лга узмогне.мо Ма|арима рећи : Овако бити лтора, 11 п (’ тога гледишта ја дакле гласам за адрееу госп. ('тојаношЉа. задржаиајући себи право. да при специјалној дебати евоје исправке дадем. ИТго рек’ох, ре-

зс -

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ ПРП РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1566.