Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

кох у чврстој нади, да ће иа.м еунце скоро од истока гранути. те ће тећи вода ктд је текла. што је српска мајка рекла. (Живио!)" Униониетична странка са сврјом адресом наравно није могла иродрти. јер је била у мањгши. Адреса народне хрватеке странке уз исиравак са.мосталне странке бтде великом већнном примљена. Та адреса добар је утиеак учинила у Вечт и ношто је у тој адреси била изражена же.ва о савезу еа Угарском. то буде хрватски сабор позван да изабере из своје средине депттацију, која ће са сличном депттацијом угарскога сабора уговарати о том савезу међу Хрватском-Славонијом и Угарском. Пошто је у исто доба и угарски сабор изјавио прииравност аа то уговараље. то ст се имале те две тако зване „регнпколарне депутације“ саетати у Пешти, да се договарају о ~нагоди'“ (поравнању) међу Хрватеком и Угарском. Расправе о „нацутку“, који би се имао дати хрватској регнишларној деп\ г тацији. текле су на хрватском саборт почетком месеца марта 1866. Знамените беседе држаше тада говорници свију странака. И кардинал Хаулигс. држао је том приликом беседу, т којој је одлучно нагињао Неч v. Особито је то провиривало из иаиутка, кога Је желио да се регниколарна депутација држи. У том напутку наиме трећа тачка била ,је такова, да Мађари неби могли на њу пристати. Трећа тачка тога наиутка захтевала је, да се неке ствари резервишт централном органу бечком. Хрватска народна странка са евоје стране није баш наглашавала тај „централни оргаи‘ ! , али је ипак тај исправак самосталне странке примила. Говориик хрватске народне странке био је Мато Мразовић. Л нионистична страика наравно да тај исправак иије хтела примити.

оТ

РАСПРАВА НА ХРВ. САБОРУ О РЕГНИК. ДЕПУТАЦИЈИ.