Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

пуно одобравам. из оних премпеа о нашој еазгосталности. хиеторијекој прогалоети и будућноетп. ја бих са 'евилх друге конзенквенције пзводио. а „Да је оваку адрееу. што на столу впс. куке лежи, сабор угареки. да су Мађари оваку адреег еаставиди. ја бих то иоњао. јер од Мађара. којп еу окружени туђхш сле.ментпма. немајуки баш најејајније будсћности. дало би се ово извинитп." „Али сабор Троједне Крањевиххе. сабор народа хрватско-српскога. да он таку адресу гради, народ. коме ејајна будућноет прехстоји. коме се баш сада врата те лепше будућностп отвлрају. да се тај народ таком адресом у наручје Аустријс баца. то је оно. што чуство и осекање сваког Србина и Хрвата вређати мора (а I). Ви гоеиодо ! овде v адреси градпте Ауетрију, хоћете. да централни орган Ауетрије установите (а!)А „Мени ее то донада, од прилике онакб, као кад се каква зграда с теме.ва руши, а етановнаци меето да се епасу, миеле на то. како ke кров да закрпе, да се уиутарње раавалине не впДе. Али ја вам. господо. велим. да нити ваша адреса. нити адреса угарског сабора, ннти адреее свију сабора аустријекпх неће загладити' оно, што је катастроФа код Кра.вева града почпиила." „Адрееа, што лежп на столу впс. куке, као да се невешта чинп тој великој катастроФи, и ако је наговешћује, то је схвака са свим с противиог гледшпта. него што бп је имао схватити сваки Србин и Хрват. Господо! неку се упуштати у политику конјектура. али kv навести полптику. која ми се впдп практичнија, иего она, која рачуна са Факторпма од данас до сутра, а губи пз вида велике моторе повестницеА „Господо! Ако се некемо обзирати на изваЦеке околмости. ако се нећемо равнати ио полптици с вишега гледишта, онда о нашој будуКности много говора бити не можеА

б '0

БЕСКДА НА SРВ. САВОРУ ПОСЛЕ РАТА Г. 1566.