Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

„Изгледа, господо, као да има само један народ на истоку, који ће да се томе протпви. да се исток по начелу народности преустроји. а тај народ с v Мађари. (Живио !) !i „Доптстите, да п овде моје мњење изјавим. у колико је катастроФа Крањев града подожај Мађара према нама битно променула. Ја морам овде онај приговор. онај укор предуерести, ■који се често Србпма чинио, као да они тобоже из неке спмпатпје према Мађарпма савез еа Мађарима желе, и да Се Троједну Кра.вевину у ждрело мађарско да баце. Ко зна осећање, ко зна свест (■рба.на, ко ее опомиње страшнога брја, што га Срби скупа еа Хрватима од год. 1848. противу Мађарима бише, тај тога веровати не може. Будите уверени. господо, као што сваки Хрват ово зем.виште Троједне Кра.вевине љуби, да га п сваки Србин не мање, него може бити још у већој мери .вуби. јер је jsa ову Троједну Краљевину, ако не вшпе. оно бар толико српске, колико хрватске крви потекло. Ако емо ми Срби у обзиру еавеза с Мађарима где којп пут прекорачили границе, које нам наша народна свест стављаше. то чинисмо ово с впшег гледишта, наиме будућности нагае иа иетоку. Можда смо ее у обзиру тог савеза мађарског преварили, али нам се тај грех може опроетити, кад се на ум узме, да су нам намере чисте биле. Ми цениемо, да Ке Мађари преображење и препороШње истока својој важности. у свој евојој величини појмити. и да Ке они евом својом снаго.м ирионути, да v пеком обзирм и ииицијативу приме. Ми смо држалн, да Ке изведење закона од 1848. год. npeкрвати и свладати моК оне бечке владе. која нагаем развитку на истоку свуда велике препреке чињаше, и која са Турчином противу ХришКаиа у савезу стаЦшеТ „То је разлог, госиодо. зашто ми хтедосмо гарску конститутовану на законима од год. 1848. Али

БЕСЕДА. НА ХРВ. САБОРУ ПОСДЕ РАТА Г. 1866.