Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

пптање у овоје руке узети. (Гласови: на ствар.) Ја зше.шм. да баш ово на етвар спада. јер оног. који би хтео из вида пзгубитп. да Троједна Кра.вевина код истоиног питања посда нема, тога би ја вр.го сажадевао. Велшх жрледало је. као да ће Француска у своје руке узети решеље источног иитања no оном, што је учини.ха за Романију, Србију и Црну ' Гору. A.m на жалост. видимо данас, да Француска на орамоту евоје цивилизације. уз Турску етоји. Готово је невероватно. да може та цивилизована Француска Турску потпомагати. и зато је сва прилпка мислити. да Ре и она решавати источно гштање, али на начии. који би томе решењу сасвим дртги вид дао, сасвим лротиван интересу народа српско-хрватскога, и у том случају бо.ве би било за наш народ. да још под Турском остане. него да га та злосретна коб деси. Ако је Француека при решавању источног питања накана за замену Галиције, која би По.вској имала доћи. Аустрији дати југославенске земње садашње Туроке, то би најнесретнија идеја била, коју би Француска имати могла (а!). Бар народ српски преко Саве бранио би се нротив таке комбинације, док мишица има, и волио би остати, где је, него да из ропства опет у зависност дође.'“ „Ова комбинација тешко да ће се извести, јер као што је вредни мој пријатељ г. Старчевић неки дан рекао. ако би се Аустрија у такав рат упустила, то би њој по свој придици последњ.и рат био, кога би она завргла. “ ~Ја говорим о овом питагву баш зато. што држим, да је од веће важноети. него све комбинације, које ви о устројењу Аустрије чините, јер ја ово питање схваћам с вишега Гледишта, са гледишта народности. 1Начело народности одржало је иобеду у Италији, ово начело ће да иреустроји Пемачку, те је преостало још. да преустроји исток. “

55

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ TTOCUB РАТА Г. 1«66.