Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

је баш вањска по.штпка врдо практпчне наравп. и тозато, што са врло практичпи.м еретствшш, иапме еа тшшвпма и пушкама ради,“ ~Ко се иоле мало обазире на вањску полптпку. томе не може непознато битп. да се баш у овај мах велике прмпреме међу велевластима чпне. п да се те припреме етраном, или бо.ве petn. баш највише иеточног питања тпчу, које је по нас од највеће важностш Петочно јеуштање у овај мах до оног ступња ,дошло. да се не може више на много година одгађати. Порта може устанак у Кандијп угушитп. може јошвпше тстанака, крји ее еваке године ионав.вају, покорптп. али Порта не може угушпти јавно мњење у Европи. да јеТурска аномалија међу европеким државама. не може више учинити Грчку, Србију и Романију пашалуцпма турскнм. а док то не може. не може препречитп, да ове дано-м ириликом својој бракп у помоћ не притеку. Истнна, да нн Грчка, ни Србија, ни Романија неће Турску оборити, али ће прппомокп, да се иста обори, чим то у ирилог једној илн другој велееили и извееним комбинацијама и алијансијама узиде. Којој пак велесили распад Туреке у прилог иде, то двојбено бити не може. То је она велесила елавенска. на коју су очи свпју Главена упрте, кад бни виде, како се од туђих елемената нрогањају, како им је еве непрпјате.ЂСКо. како их свн мрзе, па кад тако хоће скоро самн о себи да очајавају. онда се теше, да Славенство пропаети не може, док РуспЈе има. Ја не ведим садашњу Русију, Русију апсолутистичну, него Русију, која ke бити и која хоће да поетане. Bek данашња Русија мора ее обазрети на дух народа и не може терати кабинетску политику. Ваш због тога је и источно пптање за Русију од велике важности, јер је то питање за руеки народ питање части народие, иитање велевластиог положаја, питап.е славенско. Изгледало је, као да fee Француска- иеточно

54

БЕСЕДА HA APB. САБОРУ ИОСЛЕ PATA Г. 1566.