Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

„Но, господо, и ово после катастроФе код Краљева града j потпуној мери не поетоји; јер родољтбиви Немци теже к сиомс ередишту немачкоме и неће много трти главе. како да се народи овде устроје. ХПто се тиче Мађара, они никада закона градиди, ни програма правили ниет, како да се дртга половина царевпне устроји; они еамо просто захтевајт изведење закона од г. 1848,. те кажт: тстројавајте се ви j другој половини царевине, како хоХете (а!). Ја мислим, да би ово. што овде навафам, морало евакоме познато бити, јер ја не знам, да сам икада читао, да ст Мађари програме за претстројегве дртге половине царевине ЧИНИ.Ш. г „Нlта значи пак изведење закона од г. 1848? Значи тстројење еамосталне угареке државе; угарска држава пак већ је по свом појму противна аустријекој држави. Зато бечка влада на такав дуализам. као што га Мађари желе извести. никад пристати неке, она ће им може бити дати еакати дтализам, али самосталнт државЈ Јгареку никада. Тћкав сакати дуализам пак, давао би бечкој влади повода, да народности Угарске, и Троједнт Краљевинт противу Мађара потетиче, а ипак да их жртвтје онда, кад хоке концееије од МаШра да добије.“ ~Пlта следује из свега тога, кад се за данашњу Аустрију нити централизација, нити Федерација, а нити дуализам Јспоставити неда? Следује то, да о преуетројењу и судбини Аустрије као подунавеке државе неХе одлучити унутарње, него вањеке околности, а наиме решење пољског и источног питања.А „Ја морам и овде предусрести онај приговор, као да прелазим на политику конјектура. Истина, има таких практичних политика, који од самих дрва шуме не виде, и ти се никад на внше гледиште узвисити иеће, од куда би шјмј угледати могли. Али ее хмени види, да

бз

БЕСЕДА ПА SPB. САБОРУ ПОСЛЕ РАТА Г. 1866.