Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

лизација за аустријске Немце знами несјединење са великим немачким телом, и изгубити наду, икада се Немачкој придружпти.“ „Хоћете ли Федерацнју? Против Федерације су два. тако звана господарека народа (а!); ја мислим, да сам ее коректно изразио, кад еам рекао: тако звана. јер се ми баш зато боримо, да не буду више госиодарећи. Немци еу противу Фвдерације, јер бп за ших Фвдерација значила изгубити господарство над другим народима, а ипак неимати наде придружити се Немачкој. Противу Федерације су Мађари еа оном снагом, која је била кадра г. 1848 и 1849 биће Аустрије у опасност ставити; противни су пак зато. гато бп Федерација за њих значила одрећи се државнога права свога, као самостална држава. Противу Федерације, хоћу рећи, још су Румуни и Срби (о!). Ово има разлоге, који се не тичу унутарње, него спо.вашње политике. “ „Федерација значила би у нечем консолидацпју дапаши.е Аустрије, те би при решавању источног питања западу дала повода, да Романију п Србију Аустрији придружи, а противу тога би се Србп преко Саве, док је у њих мишица, из све снаге борилп. Ко је дакле за Федерацију ? Ја бих рекао, јединп Чеси, јер о По.вацима нећу ни да говорим. пошто су њихове же.ве са свим познате, те пх не треба овде нанађати. 11 „Ја миелим напослеткм, господо, да ни родо.вубиви Хрвати не могу бити за Федерацију данашње Аустрије (о! а!). Ја ћу навести разлоге. Ја држим, да Хрвати своју судбину од судбине Срба оделити не могу, и ако би то учинили, то би у будућности били пришипет.ве мађарске, и то је разлог да родо.вубиви Хрвати морају бити противу Федерације данашње АустријеА „Остаје дакле још дуализам. Под дуализмом обично се разумева господарство Немаца у једној, а Мађара у другој половини царевине.“

б'2

БЕСЕДА НА ХРВ. САБОРУ ПОСЛЕ РАТА Г. 1866.