Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

веза не треба, —ја бих на то пристао; алп кад народ, Троједне Краљевине, народ ериско-хрватски. коже велика будућноет предстоји, себе у наручје Аустрије баца, то никада одобравати неку. Шта се зби.ва хоке са оврм адрееом? Заиста хоке се некии начинои Ауустрија да се конетруира, установ.вује ее за Ауотрпју неки центрадни орган. даје се Аустрији крв п новац. хоће да се централпзује аустријска влада. Сабор Троједне Кра.вевине запста се више брине за Ауетрију, него Аустрија за Тррједну Краљевину. l; ~Ја бих могар, господо, еа више гледишта ту адрееу иобијати, али хоћу баш само најсјајнију етрану њезину да изаберем, наиме целокуиност п одговорну владу. 11 „У том обзиру морам еажадевати оне, који би зби.ва тога уверења би.ш. да ће бечка влада целокупност Троједне Кра.вевине оживотворитп. Мени се то од прилнке тако доиада као кад би Србија искала од Стамбола придружење Восне и Херцеговине. Што сетиче одговорне владе за Троједнх Кра.всшшу. ја се ту иосве с.тажем са оним. што је овде већ казано, и мени није никако смешно, да би Троједна Кра.вевпна могла и.мати своје министре хрватске, шта внше, ја одговорну владу за нешто врло паметно п нсжно држим." „Али ја опет велпм. да онога сажалевам, који мисли и којп наде има, да, кад се једном по овој адреси установи бечк - а централна влада са централним органом. да онда још може говора бити о хрватској одговорној влади. Допустнте, гоеподо, ово је велика идузија, jej) центЈЈална ова влада имала би таку моћ, да, кад би ви на оном сабору о одговојшој влади за Хрватску гбворили, да би вас она еве на одговор иозвала! (ДопаЖње.)“ „Но ја већ са више етраиа чујем: нећеш бечке цент])алне владе, нећеш аустријско, али хоћеш мађареко министаротво, хоћеш мађареки ореагђишш. :!

58

БЕСЕДА HA SPB. СЛБОРЈ' ПОСЛЕ РДТА Г. 1566.